Kad već na ulazu u trgovinu osetimo miris sveže pečenoga hleba ili pečene piletine, on nam budi želju za hranom čak i ako smo siti. Kada nam pljuvačne žlezde prorade, teže ćemo se disciplinovati u kupovini.
Istraživanja su dokazala da čak 70 posto stvari kupujemo neplanirano te je uticaj marketinga i trikova na našu podsvest izuzetan. Zbog toga u trgovinama svira muzika čiji je ritam sporiji od otkucaja srca, a to nas usporava te duže ostajemo unutra. 
Pazite i odakle počinjete kupovinu. U većini trgovina prvo naiđemo na voće i povrće. Šarenilo, a i to što ih povezujemo sa zdravom hranom deluje na nas tako da im ne možemo odoleti. Biramo ih sami, pa trpamo u vreću ne razmišljajući koliko nam treba do idućeg odlaska u trgovinu.
Zato stručnjaci savetuju da korpu punite tek na sredini trgovine, gde su manje atraktivni proizvodi, pa se posle vratite po ono što vam treba.
Namirnice koje najčešće kupujemo često su smeštene tako da zbog njih trebamo proći sa jedne na drugu stranu trgovine. Najbolje osvetljen i najširi prolaz obično skriva zamke - proizvode na sniženju.
U takvom okruženju obično kupujemo bez razmišljanja, uvereni da se “dva za jedan” mora isplatiti. Tek kod kuće shvatamo da je drugo pakovanje suvišno.
Manipulacije cenom u odnosu na veličinu pakovanja vrlo su česte. Tako na primer, ako ste navikli da kupujete pakovanje od šest limenki soka i znate da vam traje nedelju dana, a proizvođač ga poveća na 12 limenki, gotovo je sigurno da ćete i dvostruku količinu soka popiti za nedelju dana, pa ćete trošiti više.
Uz kasu se nalaze sitnice kao što su krem bananice, bombone, žvake kojima ne možemo odoleti a pogotovo deca kojima su nadomak ruke. I onda se desi situacija da kupite jednu čokoladicu iako ste došli samo po hleb.
Proverene zamke na koje morate da obratite pažnju:
- S desna na levo obično je ulaz u trgovinu jer istraživanja pokazuju da nam je draže da se krećemo suprotno od smera kazaljke na satu.
- Sa razlogom su sve veće korpe i kolica u trgovinama, a istraživanje je pokazalo da će oni kojima ponudite veću korpu potrošiti 19 posto više.
- U trgovinama često podovi usporavaju kretanje kupca i kolica kako bi hodali sporije i što više gledali oko sebe jer će tako kupiti više stvari.
- Kad su jeftiniji, srednje skup i skuplji proizvod jedan kraj drugoga, biramo srednju cenu. Zato su jeftiniji na dnu police, a skuplji u visini očiju.
- Ankete pokazuju da bi 60 posto kupaca vratilo stvari kad preteraju, no oko praznika je uvek tesno, pa nam je nelagodno pred drugima.
