Zdravlje je nešto na šta se gubitak posla najviše odražava. Naime, osim na kućni budžet ostavlja ozbiljne tragove na fizičkom i psihičkom zdravlju.
Stres remeti životne funkcije, a nepravedan otkaz dvostruko povećava rizik od visokog krvnog pritiska, dijabetesa i bolesti srca čak i ako brzo pronađete novo radno mesto. Takođe, broj srčanih udara kod nezaposlenih veći je za 35 posto nego kod zaposlenih, naročito kod starijih od 50 godina, potvrdila je studija američkog Univerziteta Duke sprovedena na 13.000 ljudi.
Osim na vlastito zdravlje, nezaposlenost roditelja nepovoljno utiče i na uspeh dece u školi. Otkaz povećava rizik od ponavljanja razreda za 15 posto. Deca su sve manje motivisana i slabije uče, naročito dečaci.
Gotovo polovina ljudi nakon otkaza udeblja se skoro dva i po kilograma. Stručnjaci za to krive nisko samopouzdanje, otkazivanje članstva u teretani i manjak kretanja. Većina svoju vrednost procenjuje kroz poslovni uspeh pa sa otkazom opada i njihovo samopuzdanje. Zbog toga sve manje mare za svoj izgled i lakše se debljaju.
Nezaposlenost skraćuje očekivani životni vek. Stres, depresija i lošije ekonomsko stanje povećavaju stopu smrtnosti i kod kratkotrajno i kod dugotrajno nezaposlenih ljudi. Nezaposleni su u proseku živeli godinu i po kraće nego oni koji nikad nisu dobili otkaz sa time da je rizik od preuranjene smrti bio veći kod onih koji su u mlađoj dobi izgubili posao.
Zdravi ljudi koji su otkaz dobili zato što je kompanija propala imaju 83 posto veći rizik od psihičkih i fizičkih tegoba, pokazale su studije. Otkaz udvostručuje rizik od depresije i prvi znakovi pojavljuju se do šest meseci nakon gubitka posla. Stres i šok ostavljaju posledice na psihu, uzrokuju nesanicu, teskobu i slabe imunitet, naročito kod muškaraca koji otkaz teže primaju nego žene.
Nezaposlenost utiče i na društveni život, pa je tako skoro 43 posto njih samo pola godine nakon gubitka posla izgubilo i većinu prijatelja. Ljudi se jednostavno izoluju zbog manjka samopouzdanja i srama od gubitka posla. Više od 63 posto njih osim sa prijateljima imalo je i trzavice sa članovima porodice, a za sve krive novonastalu nervozu.
Gubitak posla osim manje novca znači i manju platu u budućnosti. Oni koji su dobili otkaz najčešće nemaju izbora i pristaju na slabije plaćeno radno mesto iako su za njih prekvalifikovani. Njihove plate su u proseku niže za 3,4 posto.
Čak i ako pronađu posao, ljudi koji su bili nazaposleni veruju kako nemaju nikakve kontrole nad svojom karijerom. Svoj uspeh najčešće pripisuju sreći, a svaki četvrti priznaje da bi ih to moglo onemogućiti u postizanju prethodno zacrtanih ciljeva.
