Kađenje je jedan od najprepoznatljivijih, ali i često nedovoljno razjašnjenih elemenata pravoslavne tradicije. Iako se u mnogim domovima i hramovima svakodnevno koristi tamjan, njegov dublji smisao i simbolika neretko ostaju u senci običaja. Upravo zato objašnjenja sveštenika Bojana Krstanovića pokazuje da nije puki običaj, već čin poštovanja i molitvenog odnosa prema Bogu i svetinji.
- To treba da radimo često. Na velike praznike obavezno - objasnio je otac Bojan na svom Fejsbuk nalogu.
Kađenje vernika
Poseban smisao kađenja, prema njegovim rečima, ogleda se u kađenju vernika.
- Kada kadimo ljude mi izražavamo želju da se oni ispune Duhom svetim i da svojim dobrim delima mirišu pred Gospodom slično tamjanu kojim se kadi. Oci su simbolično govorili da svaki naš greh pred Gospodom smrdi, a dobra dela su blagouhani miris.
Kađenje, kako objašnjava otac Bojan, simbolizuje i uznošenje molitve ka Bogu. Kao što se dim tamjana uzdiže naviše, tako se i molitve vernika prinose Gospodu kao prijatan miris duše.
- Kaditi možemo uvek i na svakom mestu, baš kao što možemo da se molimo uvek i na svakom mestu.
U pravoslavnoj molitvi, ističe, učestvuju sva čovekova čula. Kađenje ima posebno mesto jer uključuje i čulo mirisa, čineći molitvu potpunijom i celovitijom.
- U toku molitve sva naša čula treba da učestvuju. Gledamo lepe ikone, izgovaramo molitve, slušamo lepo pojanje... a, zahvaljujući kađenju i naše čulo mirisa učestvuje u slavljenju Boga.
Kako se ispravno obavlja kađenje?
Otac Bojan posebno naglašava da kađenje samo po sebi nema duhovnu vrednost ako nije praćeno molitvom, jer u suprotnom može ličiti na magijski čin, što je strano pravoslavnom predanju.
- Ono što je najvažnije da znamo: samo kađenje nije dovoljno jer bi to ličilo na neko magijsko delovanje. Kađenje bez molitve nema nikakav duhovni značaj. Onaj ko obavlja kađenje klanja se pred onim kojeg kadi, a ovaj mu odgovara istim poklonom ne osenjujući se pri tome krstnim znamenjem - objasnio je otac Bojan.
