Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 14. januara obeležavaju 3 značajna praznika - početak Nove godine po Julijanskom kalendaru, Obrezanje Isusa Hrista i praznik Svetog Vasilija Velikog, koji se još naziva i Mali Božić, jer označava kraj božićnih svetkovina.
Sveti Vasilije Veliki
Sveti Vasilije Veliki, poznat kao Vasilije iz Cezareje, bio je uticajni teolog i episkop u Kapadokiji. Smatra se osnivačem opštežiteljne monaške tradicije u istočnom hrišćanstvu.
Rođen je oko 330. godine, u uglednoj porodici u Cezareji, glavnom gradu Kapadokije, od oca Vasilija, i majke Emilije. Njegova porodica je imala hrišćansku tradiciju - jedan deda mu je bio mučenik iz doba progona, a ujak mu je bio episkop. Kao mlad napustio je rodni grad otišavši da se školuje u Atini u periodu između 351. i 356. godine, gde je učio filozofiju, gramatiku, retoriku, astrologiju, fiziku i ostale nauke toga vremena, kod čuvenog učitelja Evula. Pored njega je imao i druge učitelje: Himerija i Proeresija. Školski drugovi su mu bili Grigorije Bogoslov, Julijan, kasnije car otpadnik i Livanije sofist.
Vrativši se kući oko 356. godine, započeo je karijeru pravnika i retora. Ali godina dana kasnije, susret sa velikim asketom i episkopom Jevstatijem Sevastejskim mu je iz korena promenio život. Vasilije uskoro napušta njegovo pravničku profesiju da bi posvetio svoj život Bogu. Ovako on opisuje svoje duhovno buđenje:
„Traćio sam mnogo vremena na gluposti i proveo sam skoro celu svoju mladost u besplodnom radu, i privržen učenjima mudrosti koja je za Boga ludost. Iznenada, probudio sam se iz dubokog sna. Uvideo sam predivno svetlo jevanđeoske istine i prepoznao ništavnost mudrosti vladara ovog sveta."
Ubrzo nakon smrti proglašen je za svetitelja: pravoslavna crkva ga slavi 14. januara, a rimokatolička 2. januara. Vasilije Veliki, njegov brat Grigorije Niski i prijatelj Grigorije Bogoslov se nazivaju kapadokijskim crkvenim ocima. Njihova majka se slavi kao Sveta Emilija.
Običaji i narodna verovanja na dan Svetog Vasilija Velikog
Običaji vezani za ovaj dan imaju poseban značaj u narodnoj tradiciji. Prvi je izbegavanje svađe i prevara. Na dan Svetog Vasilija smatra se da nikako ne treba ulaziti u konflikte, jer će svađa doneti lošu sreću tokom cele godine. Takođe, treba biti oprezan i izbegavati da vas neko prevari.
Pojedite kašiku meda ujutru. Smatra se da Sveti Vasilije prenosi med vernicima, pa med simbolizuje zdravlje i slatkoću života.
Danas si i spaljuje ostatak badnjaka, koji je korišćen tokom Božića. Ovo simbolizuje završetak božićnog ciklusa i ima duboko duhovno značenje.
Pripremaju se i vasilice, obredni hlebčići posvećeni Svetom Vasiliju Velikom, koji se mesi i lomi na ovaj dan. To je deo tradicije koja okuplja porodicu u molitvi i zahvalnosti.
Ovi praznici su obeleženi crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, što ih svrstava među najvažnije dane za pravoslavne hrišćane.
Na ovaj dan vernici prisustvuju bogosluženjima i mole se za zdravlje, mir i blagoslove u narednoj godini.
Ustaljena je i praksa da se u ponoć pažljivo gleda u nebo i posmatra vreme. Ako 14. januara padne sneg ili bude oblačno, čeka nas rodna godina. Suvo vreme, veruje se, donosi i sušnu godinu pred nama.
Obrezanje Isusa Hrista
Osmog dan po rođenju bi Isus Hristos donesen u hram i obrezan shodno zakonu postojećem u Izraelu još od vremena Avramova. Tom prilikom nadadoše mu ime Isus kako je i blagovestio arhangel Gavrilo Presvetoj Bogorodici.
Starozavetno obrezanje predobražava novozavetno krštenje. Obrezanje Gospoda pokazuje, da je On primio na sebe istinsko telo ljudsko, a ne prividno, kako su docnije učili o Njemu jeretici. Još je Gospod obrezan i za to što je hteo da ispuni sav zakon, koji je On sam dao kroz proroke i praoce. Ispunivši taj propis zakonski, On ga je zamenio krštenjem u Crkvi Svojoj.
„Jer u Hristu Isusu niti što pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar“ (Gal. 6, 15), objavljuje apostol. (u crkvenoj službi ovaj Gospodnji praznik nema ni pretpraznistva ni popraznistva).
