Naši stari kažu da od svete Varvare dan počinje da raste, a noći su sve kraće i do Božića dan bude pola sata duži, od kada počinje naglo da raste.
Postoje dva glavna običaja vezana za dan Svete Varvare, a to je sejanje božićne pšenice koja treba da se uradi tačno na ovaj dan i kuvanje "varice" variva od žitarica, koje se jede sutradan, na dan prepodobnog Save osvećenog, zato je zovu i Savica.
Varica se ponegde spremala i veče uoči dana Svete Varvare, a običaj je nalagao da se žito ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutradan gleda sa koje je strane navrilo. Sa koje strane navri, sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito jelo se u kući, a njime se posipalo i mesto gde se uzimala voda za piće.
Takođe, veruje se da od Varindana do Božića nije dobro sanjati. Ako neko sanja, ne smete o tome nikome govoriti, niti treba snove tumačiti.
Ko je bila Sveta Varvara?
Sveta Varvara je živela u 3. veku, u vreme rimskog cara Maksimijan. Njen otac Dioskor bio je mnogobožac, a vrlo strogo je vaspitavao svoju kćer. Ali jednom prilikom, kada je hteo da zida kupatilo, on zapovedi da se naprave dva prozora, a Varvara je zatražila tri, za Oca, Sina i Svetoga Duha. Kada je ovo čuo, njen otac je bio sablažnjen što mu je kćerka hrišćanka. Odvukao ju je kod starešine oblasti, gde devojka hrabro prizna da je hrišćanske vere i da se nikada neće pokloniti idolima.
Zbog takvih njenih reči, staviše je na muke, najpre je istukoše, palili su joj rebra i grudi, a na kraju su je svukli do gola i tako gradom proveli. Sam otac Dioskor je svojoj kćeri odsekao glavu. Tako se ova mlada devojka žrtvovala za Hrista, a njenog oca je stigla zaslužena kazna - jednom ga je pogodio grom i skončao je u mukama.
Na ikoni se Sveta Varvara predstavlja u običnom tadašnjem ženskom odelu sa krstom i mitrom u ruci. Proslavljena u Carstvu Hristovome, ona se mnogo puta javljala do dana današnjega, ponekad sama, ponekad u pratnji Presvete Bogorodice.
