Spasovdan je posvećen Hristovom Vaznesenju, svake godine se proslavlja 40 dana nakon Uskrsa i uvek pada četvrtkom.Ovaj veliki praznik povezuje sa događajem iz Novog Zaveta kada se Isus Hrist ponovo javio učenicima i rekao im da propovedaju Jevanđelje po svetu.
Kao gradsku slavu proslavlja ga i Beograd. Tog dana je 1403. godine despot Stefan Lazarević Beograd proglasio prestonicom Srbije. Tada su ustanovljeni i gradski grb i zastava. Proslava gradske slave prekinuta je 1947. godine, a kao slava Beograda ponovo se slavi od 1992. godine.
Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti, a njegovi učenici su se našli za trpezom tog dana, šest nedelja od njegovog vasksenja. Tada im se obratio: "Idite po svem svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen".
Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetog ne izlaze iz Jerusalima. Tako su i mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spsavati u veri - odatle naziv Spasovdan. Tako se U Srpskoj pravoslavnoj crkvi na ovaj dan organizuje Spasovdanska litija.
Verovanja i običaji
Spasovdan se smatra jednim od najsrećnijih dana u godini. Naši preci su na ovaj praznik izbegavali teške fizičke poslove, već su dan posvećivali duhovnom razvoju, molitvama i slavlju.
Stari običaj koji je postojao jeste da se od leskovih grančica plete krst, koji je glavni simbol praznika. Taj krst se stavljao ispred kuće, u dvorišta, njive, livade za zaštitu, radost i blagostanje. Praktikovalo se da se ovi krstići čuvaju cele godine, a onda se na sledeći Spasovdan pletu drugi.
Verovalo se da na Spasovdan treba pojesti jagode za sreću, a ovaj dan je povezan i sa običajem da se priprema bogata porodična trpeza za kojom se ukućani okupljaju, slave i provode zajedničko vreme. Nekada je postojao običaj da se za spasovdan priprema cicvara.
Zanimljivo verovanje jeste i da na Spasovdan ne treba dremati preko dana, jer se veruje da tako možemo cele godine biti pospani.
Naši stari su verovali da na Spasovdan žene i deca ne bi smeli da se kupaju, a muškarci da se briju. Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Spremala se cicvara. Vernici su posle obreda u crkvi goste vodili kući na bogat domaćinski ručak. Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se ispred crkve gde se slavilo uz piće i pečenje.
Pored raznih običaja, najvažnije za praznik jeste razvijati se duhovno i veličati vrline poput vere, nade i ljubavi.
