Badnjim danom počinje božićno slavlje - žene pripremaju trpezu za Božić, a muškarci idu po badnjak. Na ovaj dan je, prema verovanju, najbitnije širiti ljubav prema bližnjima, rešiti stare nesuglasice i vratiti dugove.
Badnje veče se provodi u krugu porodice, a mnogi običaji koji se na ovaj dan poštuju inspirisani su težnjom da se u narednoj godini obezbede sreća i napredak porodice. Ovo su samo neki od njih.
- Pre izlaska sunca domaćin sa sinovima odlazi u šumu po badnjak. Bira mlad i prav cerić ili hrast, okreće se ka istoku i seče ga sekirom ukoso. Po narodnom verovanju, badnjak mora da se preseče sa tri snažna udarca, pa da se otkine lomljenjem ili uvrtanjem. Zatim se donosi i uspravlja uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.
- Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je nešto pozajmljeno, traži se da se vrati, jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje za Božić
- Na Badnji dan kada se svi poslovi završe, u jednoj većoj šerpi ili tiganju rastopi se mast, pa se u njoj ogledaju svi ukućani. Ko ne ugleda svoju glavu, dogodine će umreti - jedno je od narodnih verovanja.
- Ako na Badnji dan bude oblačno, očekuje se rodna godina.
- U nekim ovčarskim krajevima čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak verujući da će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.
- Uveče domaćin sa sinovima u kuću unosi pečenicu, badnjak i slamu. Kada pređe preko praga, pozdravi domaćicu i čestita joj badnje veče, na šta ga ona blagosilja i posipa domaćina i ono što unosi pšenicom.
- Po slami ne valja ići bos, jer će ukućane boleti noge.
- Na Badnje veče stoka se pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.
- Posle večere uza zid se poređaju kašike po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će sledeće godine umreti.
- Na Badnje veče ne treba zaspati dok badnjak ne izgori, jer će onda ukućani umirati bez predznaka.
- U nekim krajevima veruju da će biti dosta meda u narednoj godini ako iz badnjaka iskaču varnice.
- Ako se na badnjaku koji gori u ognjištu nakupi dosta pepela, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.
- Kada ukućani legnu da spavaju, baba ili neka druga starija žena zabada nož u vrata iznutra ili stavlja glogov kolac iza vrata i na njega obesi luk da bi ukućani bili sigurni od uroka, veštica i nečistih sila.
- Vatra na ognjištu na Badnji dan i Božić ne treba da se raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne bi nadimala od trave. Umesto toga, vatra se raspiruje lisnatim granama.
- Na jugu Srbije verovalo se da će momci i devojke koji za Badnje veče prespavaju na slami usnuti budućeg supružnika.
- U nekim krajevima se veruje da božićnu sveću ne valja gasiti duvanjem, već hlebom natopljenim vinom.
- Na Badnji dan valja posaditi neku biljku, jer se veruje da će se sigurno primiti.
