Posle smrti čovekova duša uvek dolazi da se oprosti od voljenih i to na mesto gde je pokojnik bio najsrećniji.
Duša se čak može ponovo vratiti u svoje telo. Odnosno, to je ono što se naziva fenomenom kliničke smrti. Ljudi koji su to doživeli pričali su mnogo o tome kako su se vinuli i kako su svoje telo gledali odozgo.
Ako je duša konačno napustila telo i nikada se neće vratiti, onda od tog trenutka počinje trenutak oproštaja od voljenih i traje tačno četrdeset dana.
Mrtvi nas ne posećuju u stvarnosti i ne pojavljuju se u našim snovima. A ako ih sanjamo, to je samo zato da ih se sećamo u molitvama, što im u tom momentu i potrebno.
Stručnjaci kažu da osoba ima samo 3 dana da se rastane sa ljudima sa kojima je živela i do kojih joj je stalo.
A ova 3 dana nisu laka za dušu pokojnika, jer se upravo 3., 9. i 40. dana dešavaju značajni događaji za dušu pokojnika.
Ovi dani su posebni i veoma važni, mi moramo da ih zapamtimo i da tih dana čitamo molitve za naše upokojene.
Na kraju krajeva, 3. dana duša napušta zemaljske stvari i odlazi da vidi nebeska prebivališta raja, tamo ostaje do devetog dana da bi videli kako je trebalo da žive kako bi dobili blaženstvo kakvo sveci imaju.
A onda od 9., 31 dan do 40., vide strahote pakla, verovatno u ovom trenutku duša prolazi kroz iskušenja, ispituju je, iskušavaju kako bi duša poklekla.
I treba da se molimo da naši voljeni dobro prođu kroz ovo „poslednje putovanje“, stignu do Gospoda 40og dana, pa da mu Bog odredi privremeno mesto do Strašnog suda.
Veoma je važno čitati molitve, odlaziti na groblja i paliti sveću kako bismo olakšali duši prelazak u carstvo nebesko.
Treći dan nakon smrti
Treći dan nakon smrti obično se dešava sahrana. Ovo se radi jer je i telo Isusovo sahranjeno treći dan nakon smrti.
Treći dan nam je i dalje podsetnik da su čovek i Bog trojstvo. Bog je u tri lica, čovek je u tri: duh, duša, telo.
I da se čovek takođe izražava u tri komponente: umu, mislima i osećanjima. Stoga, ni tamo ne prestaje da bude ličnost, pamti sve. I molimo za molitvu u spomen na njega, da mu Gospod oprosti sve njegove misli, dela, reči.
Deveti dan nakon smrti
Deveti dan nakon smrti. Sv. Simeon Solunski kaže da se ovaj dan vezuje za devet anđelskih činova. Pokojna voljena osoba mogla bi se uvrstiti u ove redove kao nematerijalni duh.
Naši duhovnici kažu da je važno moliti se ovog dana za naše upokojene jer su ceo život proživeli ne videći svoje grehe, a posle smrti se otrezne, razumeju, ali više ništa ne mogu da urade...
40 dan nakon smrti
40. dan je dan vazdesenja, odlučujući dan. Iako je čovek već tri puta video Boga i došao k Njemu da se pokloni 3., 9., 40. dana.
Ovog 40 dana molimo se Gospodu da našem voljenom, upokojenom oprosti grehe i primi ga u carstvo nebesko.
Od trenutka njegove smrti, njegova sudbina je već u rukama Gospoda. Jedna stvar koju treba zapamtiti je da u očima Gospoda nema mrtvih. Oni koji žive zemaljskim životom i oni koji žive zagrobnim su u na istom položaju sa Njim.
Međutim, postoji jedno „ali“. Život duše posle smrti, tačnije, njena lokacija zavisi od toga kako će čovek provesti svoj zemaljski život, koliko će biti grešan i sa kakvim mislima i delima će putovati svojim putem. I duša ima svoju sudbinu, posthumnu, i njena sudbina zavisi od toga kakav odnos čovek sa Bogom razvije tokom svog života.
Učenje Crkve kaže da nakon smrti čoveka duša odlazi u neku vrstu privatnog suda, odakle će otići u raj ili pakao, gde će je čekati Strašni sud. I dok to ne dođe, dok smo još živi, baš u tom periodu između ova dva suda, ne smemo zaboraviti na molitve za pokojnike, na molbe Gospodu za milost prema njima, oproštenje njegovih sagrešenja. Takođe treba da činite razna dobra dela u njegov spomen i da ga se sećate tokom Liturgije.
