Po naredbi cara Trajana namesnik Afrike Fortunijan, gde se hrišćanstvo tokom 2. i 3. veka značajno proširilo, objavio je naredbu da svi moraju prinositi žrtve idolima; u protivnom zapretio je strašnim mučenjem i pogubljenjem. Čuvši za ove pretnje slabi u veri su otpali od vere i prihvatili da se poklone se idolima. No ovih 40 mučenika ostali su nepokolebljivi, zbog čega su biili izloženi mučenju.
Sveti Terentije je posebno hrabrio ostale rečima: "čuvajmo se, braćo, da se ne odreknemo Hrista Boga našega, te da se i On nas ne odrekne pred Ocem svojim nebesnim i svetim angelima!"
Nakon toga namesnik je grupu od trideset i šest hrišćana, nakon šibanja i struganja i posipanja solju otvorenih rana, posekao mačem. Preostalu četvoricu je bacio u tamnicu sa teškim okovima o vratu, na rukama a i na nogama. U žitijama stoji da je im se javio anđeo Božji u tamnici, dodirnuo okove okovanih, i da su okovi spadli. Nakon toga su ponovo izvedeni i mučeni, i ponovo zatvoreni u tamnicu. Nakon svega osuđeni su na smrtnu kaznu. Dok su ih vodili na pogubljenje radosno su pevali psalme i hvaljalili Boga, koji ih udostojio mučeničke smrti.
Molitva svetom Terentiju: Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajuću pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a raziriše i nemoćnu drskost demona; Njihovim molitvama spasi duše naše. Amin.
