Sutra obeležavamo Todorovu subotu, za koju prema narodnom verovanju valja da se spremi žito, tj. slavsko koljivo.
Pravi se i kolač na kome se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice. Teodorova subota spada u one praznike koji slave početak letnjeg perioda, pa se tako u selima oko Prokuplja može čuti da je to dan kada Sveti Teodor uzjaše konja i ode da dovede leto.
Druga priča kaže da je to dan kada rode potkivaju svoje nevidljive konje, pred veliki put, da bi stigle u naše krajeve za Mladence. U selima leskovačkog Pomoravlja kažu da na dan Todorice Kraljević Marko jaše svog šarca na moru. Teodorova subota je dan kada su mehandžije i kafedžije u požarevačkom kraju držale svoj esnafski pir.
Kada je car Julijan Otpadnik naredio da se sva hrana na trgu pokropi žrtvenom idolskom krvlju, kako bi se Hrišćani oskvrnuli (oskrnavili), sveti Teodor se javio gradskom Episkopu Evdoksiju i rekavši mu da narodu naredi da jede kuvanu (varenu) pšenicu. U spomen na ovaj događaj, u petak posle liturgije peva se molebni Kanon sv. velikomučeniku Teodoru, koji je napisao prepodobni Jovan Damaskin.
Prva subota Vaskršnjeg posta u Jerusalimu bila je posvećena sv. Teodoru već u VII veku, a Kanon sv. Teodora koji se poje u subotu na jutrenju napisao je u XI veku Mitropolit Jovan Evhaitski. Todorova subota je prva subota Vaskršnjeg posta pa prema tome pokretan praznik koji spada uz Vaskršnji ciklus praznovanja. Dan je posvećen Teodoru Tironu, koga Crkva slavi 17. februara, a u Teodorovu subotu uspomenu na njegovo javljanje Episkopu Evdoksiju, prve subote prve nedelje posta.
