SPC obeležava Časne verige, dan kada su lanci nevernika spali sa Svetog Petra. Danas se ne ide na put, a ognjište ne ostavlja "nebranjeno".
Časne verige (lanci), Verižnjača ili Verižica, pravoslavni je praznik u Srba koji neke porodice slave i kao krsnu slavu. Proslavljaju se 16. januara po starom Julijanskom kalendaru (29. januara po "normalnom" gregorijanskom kalendaru, koji inače koristimo).
U mnogim mestima Srbije, Verige se slave kao veliki praznik. U Popovom polju kod Trebinja Srbi na taj dan ne rade teže poslove, a žene poste. U Gornjoj Pčinji kod Gnjilana praznuju ovaj dan zbog tuče (grada), a širom Kosova i Metohije da ne bude kuge, stočari da stoka napreduje… Zbog toga domaćini pre zore zahvate nenačetu vodu na izvoru i sa njom prskaju stoku. Ratari to isto rade sa žitom u košu, da bi zdravo izgurali zimu do kraja.
Na ovaj dan zveri ne napadaju ljude, i ne šije se odeća. Ko nosi odelo šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma. Običaj je i da se na današnji dan lancima veže kućni prag, i tako dom zaštiti od nečastivih ljudi i sila. Ne bi trebalo ni da se putuje, jer kada vi odete, dom ostaje "nebranjen" i svakakva nesreća može da se dogodi (u stara vremena strah je "pokrivao" udar groma, zapaljenu letinu, zaklana stoka…)
Kad ste već kod kuće, slobodno malo pospremite, jer Časne verige nisu tzv. crveno slovo, pa nema nikakvih kućevnih zabrana (pranje, peglanje, usisavanje…). Naprotiv, poželjno je da kuća zasblista u slavu Svetog Petra, koji je i inače zaštitnik doma i porodice.
Po narodnom verovanju, od Časnih veriga nastaje blaže vreme, "jer Bog usijanim verigama počne da peče zemlju".
