Sveti Jovan Zlatousti bio je carigradski patrijarh i jedan od tri Sveta jerarha. Autor je knjige “O sveštenstvu”, a zbog svojih izuzetnih govorničkih sposobnosti dobio je nadimak “Zlatousti”. Danas se ceni u celom hrišćanskom svetu, a kažu da je za života bio omiljen među običnim svetom, kom se rado obraćao i tumačio Sveto pismo.
Sveti Jovan Zlatousti je bio veliki borac protiv jeretika, a često je propovedao o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, a osuđujući bogate i one koji drže vlast.
Posle sukoba sa caricom Evdoksijom, prognan je u mesto Koman u Jermeniji gde je umro 407. godine. Njegove mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim, gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u današnji Istanbul.
U mnogim srpskim porodicama, ovaj svetac slavi se kao krsna slava u našoj zemlji, a pošto je u pitanju jedan od najučenijih svetitelja, sutra bi obavezno trebalo da uzmete u ruke neku knjigu i pročitate bar nekoliko rečenica.
U nekim krajevima Srbije još se i danas veruje da na sutrašnji dan žene ne smeju da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle, jer Jovan Zlatousti ne želi da one na njegov praznik rade, već da se umesto materijalnom posvete duhovnom radu.
Pored toga u nekim krajevima postoji verovanje da onaj na Svetog Jovana Zlatoustog ko prekine nit, time ugrožava svoj život.
Sutrašnji tropar:
“Ust tvoih jakože svjetlost ognja, vozsijavši blagodat, vseljeniju prosvjeti: ne srebroljubija mirovi sokrovišča sniska visotu nam smirenomudrija pokaza, no tvojimi slovesi nakazuja, oče Jovane Zlatouste, moli Slova Hrista Boga, spastisja dušam našim.”
Osim na sutrapnji dan, ovaj svetitelj praznuje se i 27. januara kada se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine.
Iako se Sveti Jovan Zlatousti u mnogim porodicama obeležava kao krsna slava, ove godine mnogi od nas, iz zdravstvenih razloga, neće iskoristiti priliku da se vide sa svojim najmilijima koji slave, niti će moći da im slavu čestitaju uživo.
