Velika Gospojina jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Ovaj praznik uspomena je na smrt Bogorodice i Srpska pravoslavna crkva i vernici slave ga 28. avgusta kada se završava i post koji je prethodno trajao 14 dana.
Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica je dan kada se ona vaznela na nebo i "predala svoj duh u ruke Spasitelja". Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.
U Svetom pismu nema podataka o kraju zemaljskog života Bogorodice. Prema predanju i spisima, koji nemaju sveti karakter, smatra se da je majka božija do kraja života, posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.
Na ikonama, ovaj praznik se obično predstavlja tako što se ikonopiše postelja na kojoj leži Bogorodica sa prekrštenim rukama na grudima. Sa obe strane ležaja nalaze se svećnjaci sa upaljenim svećama. Uz noge Bogorodice Sv. Petar kadi kadionicom, uz glavu su sveti apostol Pavle i sveti apostol Jovan, a ostali apostoli su uz odar. Prisutni su i veliki hrišćanski pisci sveti Dionisije Areopagit, Irotej i Timotej koji drže Jevanđelje; tu su i žene koje plaču. Iznad Bogorodice je Hristos koji drži dušu Bogorodice u vidu deteta, okružuju ga svetlost i anđeli.
Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, 28. avgusta posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan se smatra praznikom žena i majki.
Kao svetiteljka, majka i žena, ona jedina razume dušu baš svake žene. U narodu se smatra da Velika Gospojina razume žensku misao, bol i patnju. Zbog toga što razume, smatra se da ova svetiteljka i prašta.
U nekim krajevima smatraju da je u periodu između dve Gospojine, Velike i Male Gospojine (21. septembra), najbolje brati lekovito bilje kojim se leče se razne bolesti.
Na Veliku Gospojinu odvojite malo vremena za molitvu, jer to je jedino vreme koje posvećujemo direktno našoj duši.
