Ovaj svetitelj rođen je u bogatoj i znamenitoj porodici u starom Rimu. Tamo je izučio sve svetsko znanje toga vremena, a posvetio se naročito medicini. Sampson je bio milosrdan i bezmezdan lekar, i davao je bolesnicima lekove i za telo i za dušu, savetujući svakoga da ispunjava propise hrišćanske vere.
Potom se preselio u Carigrad, gde je živeo u jednom malom domu. Pomagao je ljudima, milostinjom, utehom, savetom, ulivajući im nadu, ali i dajući im pomoć telesnu u vidu lekova.
NE PROPUSTITE
Patrijarh je čuo za visoke vrline ovoga čoveka i rukopoložio ga za sveštenika. U to vreme razboleo se car Justinijan Veliki, a bolest je, po uveravanju svih lekara, bila neisceliva. Tada se car pomoli Bogu, s velikim usrđem, i Bog mu otkri u snu, da će ga Sampson isceliti. Tako je i bilo. Samo što je stavio svoju ruku na bolno mesto, car ozdravi.
Car mu je zbog toga ponudio ogromno blago, ali se Sampson samo zahvalio i rekao caru: “O care, imadoh ja i zlata i srebra i ostalog imanja, no sve ostavih radi Hrista, da bih dobio večna blaga nebeska”. Ipak, car je insistirao da mu nešto učini, pa mu je Sampson rekao da sazida jedan dom za uboge.
Najzad ovaj sveti čovek, sav ispunjen silom i dobrotom nebeskom, preminuo je 27. juna 530. godine. Sahranjen je u crkvi svetog mučenika Mokija, njegovog srodnika.
Prema verovanju, Sampson se i nakon smrti više puta javljao onima koji su ga u pomoć dozivali.
Danas bi, vernici, trebalo da izgovore sledeći tropar:
– U trpljenju tvome stekao si nagradu tvoju, prepodobni oče, neprestano prebivajući u molitvama, zavolevši uboge i njima pomažući. Moli se Hristu Bogu Sampsone milostivi i blaženi, da spase duše naše.
