Džozef DiMeo se vraćao kući nakon noćne smene jula 2018. godine i ovaj umorni 22-godišnjak je zaspao za volanom te kobne noći. Njegov auto je udario od ivičnjak, prevrnuo se i zapalio, imaju je sreću da ga prolaznik izvuče pre same eksplozije.
DiMeo je zadobio opekotine trećeg stepena na približno 80% svog tela, povredu koju većina ljudi ne preživi. Međutim ne samo da je preživeo, već je i ušao u istoriju kao prva osoba na svetu koja je uspešno prošla duplu transplantaciju šake i lica.
Džozef je proveo nekoliko meseci u medicinski indukovanoj komi i podvrgnut na preko 20 rekonstruktivnih operacija i višestrukih transplantacija kože. Amputirani su mu vrhovi prstiju, lice ima teške ožiljke, a usne i kapci su mu odstranjeni. Ove operacije su mu značajno umanjile vid, pokretljivost i kvalitet života. Prethodno nezavisnom mladiću koji je voleo da radi sada je bila neophodna pomoć, a majka mu bila glavni staratelj.
Džozef je otvoreno govorio da je to bila teška promena. „Pre nesreće, bio sam prilično nezavisna osoba. Iselio sam se iz roditeljske kuće sa 18 godina i mnogo sam radio. Kada sam izašao iz kome i video sebe, to je bio šok. Nisam mogao ništa da uradim. To nije život kakav želim da živim.”
Lekari nisu mogli ništa drugo da urade sa konvencionalnim operacijama kako bi poboljšali kvalitet njegovog života. Stoga je upućen doktoru Rodrigezu u NIU Langone, jednoj od retkih bolnica u zemlji koja je nudila program transplantacije lica. „Njegov život je potpuno skrenuo sa koloseka“, rekao je Rodrigez.
Izvođenje ovih operacija nosilo je sa sobom značajne rizike, posebno ako se uzme u obzir da niko u svetu nije postigao uspeh dvostrukom transplantacijom šake i lica. DiMeo je bio „savršen pacijent“ da postane pionir. Bio je mlad, zdrav i što je najvažnije, „imao je taj jedan poseban element, a to je bio visok nivo motivacije, i imao je ogroman osećaj nade“, rekao je Rodrigez. "Bio je idealan tip pacijenta za ovaj izazov."
Doktori su procenili da je imao samo 6% šanse da pronađe podudaranje kompatibilno sa njegovim imunološkim sistemom, „igla u plastu sena“, rekao je doktor. U avgustu 2020. godine, hirurški tim je izvršio transplantaciju obe ruke do sredine podlaktice, uključujući nerve, krvne sudove i 21 tetivu. Pored toga, za lice su transplantirali čelo, obrve, uši, nos, kapke, usne, kao i donje segmente lobanje, jagodice, nosnu kost i kost brade.
Bio je to veoma emotivan trenutak kada je Džozef prvi put sreo svoje roditelje nakon operacije. „Konačno, težina im je skinuta sa ramena da se njihov sin ponovo vratio u normalu“, priseća se Rodrigez. „Samo bih želeo da prepoznam nesebičnost svog donatora i kako ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez njegove žrtve“, nastavio je DiMeo. Nakon oporavka, on je u stanju da se oblači, hrani, igra sa svojim psom Basterom i podiže male težine.
Nakon transplantacije i oporavka, Džozef je upoznao Džesiku: „Mnogo smo razgovarali, i imali smo mnogo toga zajedničkog, ljubav prema putovanjima i dobroj hrani..."
Posle nekog vremena, počeli su da se zabavljaju. Džesika, zauzvrat, priznaje: „Moj 24-godišnji dečko ima lice od 47-godišnjeg donatora. Kada sam ga upoznala, nikada nisam pomislila da mi je čudno što ima nečije lice."
U svojim video snimcima ona ističe da je Džozef divna osoba, pokušavajući da razbije stereotipe o tome kako ljudi gledaju na ljubav njenog života. „Uvek me inspiriše svojom sposobnošću da nastavi, da bude pozitivan. Ako sam imala loš dan, on je prva osoba sa kojom hoću da razgovaram." Ona zatim dodaje nastavlja: „Poštujem i volim Džoa."
Džo priznaje da se nije promenio kao osoba i da je i dalje ista ličnost. Sada piše knjigu o svojoj jedinstvenoj priči. „Želim da podelim svoju priču kako bih ljudima dao ulio nadu“, rekao je on. „U budućnosti imam mnogo više planova za sebe“, rekao je. „Imate novu šansu za život. Zaista ne možete odustati."
