Pravoslavni vernici juče su obeležiliSvetog Nikolu, slavu za koju se veže uzrečica da “pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste”.
Iako su brojni običaji vezani za samu slavu postoje pravila koja se odnose na dan posle Svetog Nikole.
Kako stari običaju nalažu, na dan nakon krsne slave ne treba obavljati bilo kakav kućni posao. Takođe, domaćini bi trebalo da spremaju samo hranu i to isključivo posnu, jer i drugi dan slave se ne služi mrsna hrana. Konzumiranje mrsne hrane na ovaj praznik je zabranjeno – pošto je u toku veliki Božićni post.
Mnogi sveštenici savetuju da se to strogo mora ispoštovati i da je bolje ne slaviti nego raditi onako kako ne treba.
Sveti Nikola je bio episkop Mire Likijske u Maloj Aziji. Reč je o vaseljenskom svecu tj. onome koga podjednako poštuje i zapadni i istočni svet. Legenda kaže da je Sveti Nikola za života bio veliki dobročinitelj koji je sve svoje bogatstvo i imanje razdelio siromašnima, a on sam je, vođen čudesnim glasom, krenuo da u narodu da širi veru, pravdu i milosrđe.
Predanje kaže da je Sveti Nikola zaštitnik moreplovaca, trgovaca, strelaca, dece, i studenata po celom hrišćanskom svetu.
Već samom svojom pojavom je donosio utehu, mir i dobru volju među ljude, a skroman kakav je bio, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu. Sveti Nikola je živeo u 4. veku, a njegovo žitije je jedno od prvih prevedenih sa grčkog jezika.
