Pravoslavni vernici sutra slave Svetog Nikolu, slavu koju obeležava najveći broj srpskih porodica. U našem narodu postoji izreka da Svetog Nikolu slavi pola Srbije, a druga polovina ide na slavu.
Nikoljdan je slava sa najdužom tradicijom u našem narodu, a ukoliko spadate u onu polovinu koja ide u goste trebalo bi da znate kako se pravilno čestita slava.
U našem narodu postoji nepisano pravili da se na slavu ne poziva lično, mada učtivije je svakako pozvati svakog gosta i izraziti želju da prisustvuje krsnom imenu vaše porodice. Takođe, danas se u pozivu navodi i vreme kada se gost očekuje (na ručku, ili večeri… prvi ili drugi dan slave).
Nekada ovako nešto nije praktikovano, a danas su, iz praktičnih razloga, ljudi primorani na ovakvu vrstu organizacije, s obzirom na to da mnogi žive u manjim stanovima i ne mogu primiti sve goste odjednom, a i većina gostiju i radi, piše opanak.rs.
Pravilo je i da domaćin gosta dočeka pred kućom ili na pragu doma rečima: "Dobro došli", a gost čestita slavu na ovaj način:
"Čestit sveti Nikola i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!"
Domaćin odgovara:
"Hvala i dobro nam došli! I vama neka Bog i sveti Nikola pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju!"
Kako koji gost dolazi na slavu prvo se poslužuje slavskim žitom i otpije gutljaj osveštanog vina. Najpre se prekrsti, poželi dobro zdravlje kući u koju je došao, a kad završi gosti po starešinstvu sedaju za sto.
Ko ispoštuje običaj da se na slavu ne poziva, a ima nekoliko slava da obiđe istog dana, onda taj koji nije pozvan dolazi kod svečara u vreme između ručka i večere, da bi čestitao slavu domaćinu, koji ga prima i služi: žitom, pićem, kolačima i kafom. U ovakvim slučajevima gost se zadržava oko pola sata i odlazi. Tako se postupa i kad gost mora da obiđe više svečara, kao i zbog poštovanja domaćina.
U Srbiji se još ponegde sačuvao i običaj "dvorenja slave". Tada domaćin u svečanom odelu i izrazito vedro raspoložen, dočekuje goste, poslužuje ih, i ceo dan ne seda za sto dok god gori slavska sveća, iz poštovanja prema svetitelju koji se smatra glavnim gostom u kući tog dana.
