Na današnji dan, 23. jula 2011. godine, svet je napustila Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse), problematična pevačica koja je obeležila čitavu deceniju u muzičkim vodama, ali i na stranicama tabloida. Sa samo 27, Ejmi je došla do zvezdanih visina, a zatim ju je isti taj sjaj slave progutao. Njeni albumi i pesme su vanvremenski, i danas se slušaju sa isto žara kao i za života ekscentrične i neponovljive Ejmi. Njen uticaj je otišao van krugova muzike, ona je postala modna inspiracija, Žan Pol Gotije joj je posvetio kolekciju, a milioni devojaka i dalje ponosno nose jarko iscrtan crni eyeliner, koji joj je bio zaštitni znak.
Sa 16 je ušla u muzičke vode, dobitnik je 5 Gremi nagrada, a zatim je, nakon samo 2 studijska albuma, tragično preminula u 27. godini, 23.7.2011. godine. Ejmi Vajnhaus je bila vanserijski vokal, tekstopisac, a prerana smrt ju je uvela u takozvani klub 27, u kom se nalaze desetine muzičkih velikana, od kojih su najpoznatiji Brajan Džouns (Brian Jones), osnivač Stounsa (The Rolling Stones), Džimi Hendriks (Jimmy Hendrix), Dženis Džoplin (Janis Joplin), Džim Morison (Jim Morrison) i Kurt Kobejn (Kurt Cobain), frontmen benda Nirvana.
Prvi album Vajnhausove, pod nazivom Frank, je bio miks džeza, soula, popa i hip-hopa. Postao je hit, ali status superstara Ejmi je stekla drugim albumom iz 2006., Back to Black, koji je snimila uprkos pritiscima izadavačke kuće da prvo ode na rehabilitaciju. Tako je nastala jedna od najpoznatijih numera decenije, Rehab. Da je poslušala menadžere, možda nas ne bi tako rano napustila.
Ejmi je počela da pije sa 20, ali je i pre toga eksprimentisala sa drogama. Zvanično ju je ubio alkohol, mada njen brat tvrdi da deo odgovornosti snosi bulimija. Patila je od manične depresije, koju je pokušavala da zaleči mešanjem heroina, kokaina, ekstazija, ketamina i viskija. Iako su joj lekari savetovali da odmori, turneja 2007. godine je nastavljena, a incidenti mlade muzičke senzacije su sve više punili stranice tabloida. Do sredine 2008. godine, bilo je jasno da joj je život u opasnosti, ukoliko ne prestane sa haotičnim životom.
Vajnhausova nije slučajno ušla u mračni svet bolesti zavisnosti. Turbulentna veza sa Blejkom Fidlerom (Blake Fielder-Civil), sa kojim je počela da uzima heroin, započeta je 2005. godine. Dve godine kasnije par se venčao. Album Back to Black je gotovo u potpunosti bio omaž njihovoj vezi, koju su pratili mnogobrojni javni raskidi, scene i svađe. Danas, Blejk smatra da je on taj koji je kriv za njenu smrt, i dalje je nazivajući ženom svog života. Njihov razvod, nakon godinu dana braka, je posledica insistiranja njihovih roditelja da prekinu svoju otrovnu romansu. Pred smrt, Ejmi se viđala sa režiserom Redžom Trevisom (Reg Traviss), mada je tokom njihove kratke veze i dalje bila u kontkatu sa Blejkom.
Za medije, Ejmi je bila otvorena knjiga, nepresušan izvor zabave, a njeni fizički obračuni sa paparacima su joj donosili podsmeh i pokazivali njenu nemoć. Kada je zaplovila u vezu sa Piterom Doertijem (Peter Doherty), frontmenom Libertinsa (The Libertines) i Bejbišemblsa (Babyshambles), herionskim zavisnikom i bivšim dečkom Kejt Mos (Kate Moss), bilo je jasno da Ejmi nema nameru da menja stil života. Ipak, Piter je uspeo da se tek ove godine izbori sa svojim demonima, a smrt Vajnhausove mu je poslužila kao neka vrsta otrežnjenja.
Veliki povratak Vajnhausove 2011. godine i danas vuče mnoge polemike. Menadžeri i izdavačka kuća su zahtevali od nje da ispuni ugovorne obaveze. S druge strane, bilo je potpuno jasno da Ejmi nije u stanju da izađe pred publiku, što je dokazala svojim poslednjim zvaničnim koncertnim nastupom na Kalemegdanu. Tokom čitave karijere Ejmi je umela ili da ostavi publiku bez daha ili da bude izviždana sa scene. Sredine nije bilo: ili je vladala scenom, kao da je rođena za i na njoj ili je izgledala poput duha, koji tumara u potrazi spasom.
Ostavila je muziku, ali i lekciju koja ide daleko van muzičkog sveta. Novac i slava, uz iskrenost, koja je krasila Ejmi, odneli su još jedan život. Umrla je sama u svom stanu. Njeni prijatelji su imali propuštene pozive, ali niko nije došao. Bila je glas generacije, u njenim pesmama je svako mogao da se pronađe. Jedino što je ostalo milionima fanova je nada da je Ejmi konačno našla svoj mir, daleko od heroina, alkohola, depresije, daleko od pogrešnih ljudi, paparaca i izdavačkih kuća, sama, ali sa svojom muzikom, koja je prosto isijavala iz njene tanane figure, pin-up haljina i natapirane kose.
