Orao krstaš, carska grabljivica, do skoro se mogao videti na Fruškoj gori. Danas, samo na severu Banata. Na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije jedini par čuva dva ptića.
Do devedesetih godina samo po obodu Deliblatske peščare živelo je čak sedam parova orlova krstaša. Tekunica, kojima se krstaš najradije hrani, nestalo je s pošumljavanjem peščare, pa je ova vrsta orla morala da migrira. Dva para su otišla u susednu Rumuniju.
1996. kod sela Šumarka ubijen je jedan orao krstaš, a već naredne godine ovo stanište zauvek je napustila i njegova partnerka. Nakon toga, u Deliblatskoj peščari više nije bilo orlova krstaša. Možda najveća pretnja za njih jesu pesticidi kojim poljoprivrednici prskaju svoje njive.
Orla krstaša, nažalost, danas lakše možemo videti u muzeju, privatnoj galeriji, prepariranog u restoranu, nego u gnezdu ili nad vojvođanskom ravnicom.
Premda su izuzetno osetljivi na ljudsko prisustvo, zakon propisuje da se gnezdu u kome se trenutno nalaze jedini par i njihovi mladunci može prići najbliže na jedan kilometar. Ko, kada i koliko blizu sme da priđe gnezdu kontrolišu volonteri u okviru projekta za zaštitu krstaša. U skrovištu, nadomak drveta su svakodnevno, od marta do jula, tj. dok traje inkubacija i ptići ne ojačaju. Kontrolišu i korišćenje pesticida, sarađuju sa meštanima, lovcima, poljoprivrednicima…
Izumrla posle 43 godine zaštite: Svet je izgubio još jednu retku vrstu!
Kako bi se njihov broj povećao – Srbija, Mađarska, Austrija, Češka i Slovačka pokrenule su prošle godine projekat "Panon Igl" za zaštitu orla krstaša, koji finansira Evropska unija, piše RTS. Cilj projekta je da se u zemljama učesnicama broj parova krstaša poveća na 250 i to do 2022. godine. Osim carskog orla, u Srbiji su ugroženi i stepski i sivi soko i velika droplja.
Da podsetimo, orao krstaš ili carski orao je od davnina u srpskom narodu smatran svetom, carskom pticom koja pripada nebeskom carstvu.
Smatran je zaštitnikom polja i letine, tako da je narod imao običaj da kaže: "Sretno je selo koje u svom ataru ima krstaševo gnezdo".
Orao krstaš je zbog gubitka staništa danas najugroženija vrsta ptica u Srbiji. Neretki su i slučajevi trovanja i ubijanja od strane lovaca. Živi u mestima gde nema mnogo drveća, na visini ne većoj od 1.000 metara, u stepskim, šumostepskim i polupustinjskim predelima. Nekada je naseljavao široke predele Evroazije. Vrlo je sličan surom orlu, samo je nešto manji od njega.
Interesantna je priča o tome kako je dobio ime
Poreklo naziva orao krstaš je vezano za mesto gde su ove ptice nekada svijale gnezda. Naime, ovi orlovi su se često gnezdili na stoletnim hrastovima – zapisima koji su na sebi imali krst i koji su od strane našeg naroda smatrani za svetinju. Narod sa sela je verovao da kada se orao nastani u nekom kraju, letina će im te godine ostati u ambarima.
Mudra, ali teška odluka: Mit o orlu koji će vam promeniti život!
A evo i kako se našao na srpskom grbu
Orao krstaš je bio simbol mnogih monarhija poput Rimskog i Austrougarskog carstva.Zbog zaštitne moći, svoje snage i lepote, srpski narod je izabrao upravo orla krstaša, kao simbol na svom grbu, odnosno dvoglavog orla, što ukazuje na dugu tradiciju verovanja u njegovu zaštitnu moć.
Danas samo 9 evropskih država ima orla na svom grbu: Austrija, Češka, Nemačka, Poljska, Rumunija, Rusija, Srbija, Crna Gora i Albanija, a u svetu svega 30 država.
Najstariji prikaz dvoglavog orla krstaša u srednjovekovnoj Srbiji jeste onaj na odeždi kneza Miroslava, na njegovom ktitorskom portretu iz 14. veka u Crkvi svetog Petra i Pavla u Bijelom polju, a koji je kopija portreta iz 12. veka.
