Svet je prepun bizarnih priča, a ova koja je pred vama kao da je pobedila sve druge.
Naime, šedesetih godina prošlog veka astronom Frenk Drejk je čitao knjigu Džona Lilija pod nazivom Čovek i delfin. Drejk je bio toliko oduševljen idejom da se delfini mogu naučiti da govore ljudskim jezikom da je odlučio da finansira naučni projekat.
Izgrađena je dvospratna laboratorija na Karibima sa radnim prostorom gore i delfinarijumom ispod. Unutra su bila tri delfina - Piter i dve ženke Pamela i Sisi.
Eksperiment je trajao dve godine, ali nije prošao po planu, piše medium.com
Kada je čula da eksperimentišu na delfinima, mlada meštanka Margaret Haj Lovat bila je fascinirana tom idejom. Imala je 23 godine i došla je u laboratoriju u želji da pomogne pri eksperimentu.
Ubrzo su je angažovali da uči delfine ljudskom govoru.
Međutim, posao je išao veoma sporo i Margaret je zamolila Džona Lilija da napuni gornji deo laboratorije vodom, kako bi ona i Piter mogli više vremena da provode zajedno u laboratoriji. Šest dana u nedelji Piter je svaki dan bio samo sa Margaret, da bi sedmog dana bio poslat u delfinarijum kod druga dva delfina.
Margaret je dala sve od sebe: govorila je razgovetno, glasno, trudeći se da nauči Pitera da kaže "Zdravo, Margaret". Ali niko se nije zapitao koja cena će biti tog eksperimenta.
S obzirom da je Piter bio mladi delfin u pubertetu imao je seksualne porive. To se naročito izražavalo kada nisu imali šta da rade u laboratoriji. Imajte na umu da su delfini seksualna bića poznata po orgijama, a tu pored njega je bila jedna devojka....
"Bio je veoma, veoma zainteresovan za moju anatomiju. Da ja sedim ovde i da su mi noge u vodi, on bi prišao i dugo gledao u zadnji deo mog kolena. Želeo je da zna kako ta stvar funkcioniše i bila sam tako očarana time," ispričala je Margaret.
Ali očaranost se ubrzo pretvorila u nešto drugo. Delfin se trljao o njeno stopalo, koleno ili ruku - ponekad nežno, ponekad nasilno. A taj nagon mu je skoro uvek poremetio lekcije. U početku Margaret je slala Pitera kod ženki delfina u bazen u prizemlje. Ali kako je on postajao sve raspoloženiji za samo tu aktivnost, bilo je teško stalno ga slati u prizemlje.
Tada je Margaret odlučila da je bolje da mu pomogne da dođe do vrhunca, a potom nastavi da ga uči da izgovara glasove.
"Daj mu to što traži, pruži mu ruku u ime nauke".
Margaret je to objasnila ovim rečima:
"To nije bilo seksualno sa moje strane. Senzualno možda. Čini mi se da nas je to još više zbližilo. Ne zbog seksualne aktivnosti, već zbog toga što sam stalno bila tu. A ja sam tome pristupala tako što sam ja bila tu da upoznam Pitera, a Piter je bio i taj deo. To je bilo jednostavno deo onoga što se dešavalo u tom trenutku - kao svrab koji je trebalo da se reši da bi se krenulo dalje."
Ali Piter je očigledno stvari video drugačije. Njegova vezanost za Margaret postajala je sve jača. U tom periodu vlada je finansirala eksperiment u kojem je delfinima davan LSD, međutim Margaret je insistirala da Piter bude izuzet iz tog dela eksperimenta. Pošto istraživanja ništa važno nisu prikazala, eksperiment je prekinut. Pošto je laboratorija raspuštena, delfini su preseljeni na jeftiniju lokaciju.
Posledice su bile strašne
Margaret je ostala bez posla, a pedeset godina kasnije se seća kako su ti momenti izgledali:
"Taj odnos potrebe da budemo zajedno pretvarao se u realnost jer smo stalno bili zajedno. Istina je da mi je nedostajao kada nije bio tu."
Ali za Pitera sve je bilo tragično. Premešten na drugu lokaciju i bez Margaret, Piter je zbunjeno plivao s jedne strane na drugu.
Nakon nekoliko nedelja Margaret je dobila poziv u kojem su je obavestili da je mužjak delfina izvršio samoubistvo. Iz nekog razloga Piter se udavio.
"Delfini nisu automatski disači vazduha kao mi (ljudi).. Svaki udah je svestan napor. Ako život postane previše nepodnošljiv, delfini samo udahnu i potonu na dno. Oni ne uzimaju sledeći dah."
Začudo, ali Margaret je laknulo kada je Piter umro. Zašto? Zaslužio je slobodu, a jedinu slobodu mogla mu je dati samo smrt.
Istina je da životinje koje su korištene u laboratoriji za istraživanje, nikad ne budu vraćene u divljinu.
Jedino što je pokazao ovaj eksperiment sa delfinom Piterom je da nas životinje zaista mogu voleti do smrti.
