Sonja Josipović piše duže od deset godina. Svoje tekstove je delila sa pevačima, čitaocima različitih portala, a nakon toga na red je došao roman Priče slomljenog ogledala koji je objavila izdavačka kuća Svet knjige. Sa njom smo razgovarali o romanu, temama kojima se bavi, kulturnoj sceni u Srbiji i novim projektima.
Kome je namenjem roman Priče slomljenog ogledala?
Namenjen je onima koji umeju da čitaju između redova. Roman jeste pitak, ali svako poglavlje ima određenu težinu. Pisala sam o nedoumicama i sudbinama ljudi koji su primorani da se snalaze u životu, svako na svoj način. Ovaj roman je svojevrsna zbirka najaktuelnijih tema, a samo neke od njih su alkoholizam, religijska pitanja, poremećaji u ishrani, muvanje preko interneta i porodični odnosi.
Da li sama biraš teme o kojima pišeš ili teme biraju tebe?
U poslednje vreme teme češće biraju mene i ne bunim se što je tako. Ne umem da pišem “po narudžbi”, mada je bilo tekstova koje sam napisala na taj način. Trenutno tragam za novim izazovima, za temama o kojima se retko piše, a koje ne trebamo ignorisati. Takođe, tragam za danom ili satom kada će se moja inspiracija i slobodno vreme udružiti zajedno sa mnom.
Koji su naši pisci uticali na tvoj rad?
Uvek se vraćam delima Ive Andrića, Mike Antića i Duška Radovića, ali nikada nisam težila tome da ličim na nekog. Radim na sopstvenom stilu pisanja i svakoga dana se trudim da prevaziđem sebe od juče. Nije uvek jednostavno, ali tako je u svakom poslu u kojem se čovek maksimalno daje.
Kakva je, u tvojim očima, kulturna scena u Srbiji?
Ista kao i situacija u zemlji – loša. Starletani i starlete su nove zvezde, a poruka koju oni šalju tinejdžerima je diskutabilna. Brzo se živi, čitanje i rad na sebi postaju demode, te tako i u medijima sve češće možemo videti “članak” sa ogromnom slikom uz koju stoje dve – tri rečenice. Naravno da ne možemo sve ljude staviti u isti koš, jer postoje i oni koji odbijaju da postanu kraljevi i kraljice površnosti, te uporno rade na sebi, čineći svoj mikrosvet zanimljivijim i kvalitetnijim.
Na čemu trenutno radiš?
Uređujem Svet obojen rečima, kutak rezervisan upravo za sve one koji uživaju u lepim stvarima u životu. Pored svojih, objavljujem i tekstove talentovanih i vrednih ljudi koji već imaju svoju čitalačku publiku. Što se pisanja drugog romana tiče, ideje postoje, ali ne i dovoljno slobodnog vremena. Nigde ne žurim i ništa ne forsiram. Pisanje je najlepše kada nije obaveza, već slatki hobi kojim popunjavate slobodno vreme.
