Princ Ali Reza Pahlavi, sin poslednjeg šaha Irana, izvršio je samoubistvo, a ta vest je odjeknula kao bomba.
Ovaj šokantan čin samoubistva bio je najveća tragedija u dugoj istoriji porodice. Za tu tragediju su pričali da je drama šekspirovih razmera. Šah je nekada vladao Iranom, govorili su da je jedan od krvoločnijih vođa i da takav vid vladavine ne može doneti dobro.
Otac princa Ali Reze umro je u ponižavajućem progonstvu jedva godinu dana nakon što je proteran iz svoje domovine u jednoj od najspektakularnijih revolucija 20. veka. Njegova tetka, princeza Ašraf, bliznakinja šaha, nekada zlokobna figura poznata kao "crni panter" Irana, pretrpela je depresiju i zavisnost, tri propala braka i atentat na jednog od svojih sinova. Njegova sestra Lejla pronađena je mrtva u hotelu u Londonu 2001. godine nakon predoziranja barbituratima.
"Kao milioni mladih Iranaca, i on je bio pogođen svim nedaćama koje su zadesile njegovu domovinu, pa je nosio teret gubitka oca i sestre. Iako se godinama borio da prevaziđe svoju tugu, na kraju je podlegao."
Iran je takođe podlegao tokom ratnog stanja, uglavnom zbog pustošenja dinastije Pahlavi. Ipak, ovo je bila dinastija koja je nameravala da modernizuje i ojača naciju koja je ležala pogođena i na ivici istrebljenja kada je došla na vlast. Tragedija princa Ali Reze odrazila se na patnje njegove zemlje. Osnovalac dinastije, Reza Šah, deda princa Ali Reze, bio je titanska figura, brutalni tiranin ali i vizionarski reformator. Bio je nepismeni vojnik koji je došao na vlast u puču i postao šah 1926. godine.
Došlo je do toga sa uzdizanjem Mohameda Reza Šaha 1941. godine, za sina se ispostavilo da je kukavički smušenjak, potpuno suprotan svom moćnom ocu. Mrzeo je demokratiju koja se pojavila u Iranu posle Drugog svetskog rata - personifikovanu u svom najmoćnijem lideru, premijeru Mohammadu Mosaddeghu - ali nije mogao ništa učiniti da je uništi. Zatim, kao dar od Boga, CIA i britanski MI-6 stigli su da svrgnu Mosaddegha 1953. godine, ljuti zbog njegovog pokušaja nacionalizacije iranske naftne industrije. To je omogućilo Mohamedu Reza Šahu da preuzme apsolutnu vlast.
Umro je kao vojnik koji ne može podneti sramotu, od jednog metka u glavu.
Princ Ali Reza proveo je detinjstvo u kraljevskom luksuzu. Bio je drugi sin apsolutnog monarha koji je držao sudbinu 30 miliona ljudi u svojim rukama, postao glavni saveznik Amerike na Bliskom istoku i zaglibio se u toliku megalomaniju da je počeo smatrati jednim od najvećih kraljeva svih vremena, pravom naslednicom persijskih titana poput Kiruza, Darija i Kserksa.
Princu nije bilo ni 13 godina kada je njegova porodica došla u propast 1979. godine. Retko se u istoriji čovečanstva desilo da nacija tako jednoglasno ustane protiv tiranina. Nabrojavanje greha dinastije Pahlavi bilo bi iscrpljujući zadatak, ali možda je njen najveći greh bio teranje Iranaca da pokrenu revoluciju koja je dovela da svi postanu kivni na vlast. Koliko god princ Ali Reza prezirao njihov nasilno represivni režim, ne može se poreći da je prepoznao ulogu koju je njegova vlastita porodica imala u stvaranju uslova koji su im omogućili da dođu na vlast.
Preselio se u Sjedinjene Američke Države nakon sramne smrti svog oca u Egiptu, pohađao pripremnu školu u Berkširu, diplomirao na Prinstonu, i nastavio da proučava istoriju Bliskog istoka i Perzije, kao i filologiju i etnomuzikologiju. Upisao se u doktorski program na Harvardu, ali ga nije završio.
Nekada proglašen jednim od najpoželjnijih neženja na svetu, bio je pred oltarom 2001. godine, ali se veridba, kako se izveštava, produžila osam godina, da bi zatim propala. Njegovi komšije na West Newton Street tvrde da nikada nije razgovarao s njima, dolazio bi svojim Poršeom, često obučen u farmerke i neuredan sako, zatim bi nestao iza zidova svoje kamene kuće, čiji su prozori zauvek bili zaklonjeni drvenim roletnama.
Stariji brat princa, prestolonaslednik Reza, živi blizu Vašingtona i povremeno se predstavlja kao budući šah Irana. Princ Ali Reza nikada se nije prepustio toj fantaziji, barem ne javno, ali je jednom rekao da je donošenje "slobode i demokratije" Iranu bila njegova "jedinstvena misija u životu".
Ipak, iako bi neki mogli reći da je sud pravedno kaznio porodicu Pahlavi za njene velike zločine, ipak je Ali Reza bio taj koji je naplatio sve njihove grehove. Ako su sinovi krivi za očeve prekršaje, onda je sigurno i on imao krivicu, ali ako je svako pojedinačno odgovoran samo za svoja dela i ništa više, onda je bio nevin. Nikada nije naredio pogubljenje, poslao bilo koga u mučionicu ili se pokorio pred stranom silom. Mogao je iskreno držati visoko podignutu glavu. Ipak, očigledno je da mu je teret porodične istorije bio pretežak za nošenje.
Može se samo zamisliti kakvi su sve demoni mučili ovog prognanog princa dok je bio zatvoren u svojoj zamračenoj kući pre nego što je, u 44. godini života, odlučio da digne ruku na sebe i okonča sopstveni život. Umro je kao vojnik koji ne može podneti sramotu, od jednog metka u glavu.
