Emet Til, 14-godišnji crnac iz Čikaga koga su u gradiću Mani u Misisipiju 28. avgusta 1955. mučila i ubila dvojica belaca zato što je navodno flertovao sa ženom jednom od njih, odlukom Džoa Bajdena dobiće nacionalni spomenik zajedno sa svojom majkom Mami Til-Mobli.
Spomenik će se prostirati na tri mesta u Ilinoisu i Misisipiju vezana za Tilov život i smrt, a odluka je objavljena na datum njegovog rođenja.
Tila su oteli, mučili i ubili Roj Brajant i njegov polubrat Džej Milam zato što je nekoliko dana ranije navodno flertovao sa Brajantovom ženom Kerolajn. Na osnovu njenog svedočenja, porota sačinjena isključivo od belaca oslobodila je ubice nakon samo sat vremena većanja.
Posle više od 60 godina, Kerolajn Brajant je priznala da je lagala. "Ništa što je taj dečak uradio nije moglo da opravda to što mu se desilo", rekla je Brajantova, danas Donam, piscu Timu Tajsonu, autoru knjige "Krv Emeta Tila".
Kerolajn Donam, koja se 1975. razvela od Roja Brajanta i preudala, opisala je šta se tačno dogodilo u memoarima "Više od zvižduka" koji su pohranjeni na Univerzitetu Severne Karoline i mogu da budu objavljeni tek 2036. ili posle njene smrti. Donam je umrla u aprlu ove godine u 88. godini. Protiv nje nikada nije pokrenut sudski postupak.
FBI je 2004. ponovo otvorio slučaj zahvaljujući naporima Kampanje za pravdu za Emeta Tila, ali se Kerolajn Donam i tada držala svog iskaza. Porota u Grinvudu, Misisipi, u kojoj su većinu činili crnci, odbila je da je 2007. optuži za umešanost u ubistvo.
Kerolajn Brajant je pred porotom 1955. ispričala da ju je tog 24. avgusta 1955, kada je ušao u prodavnicu koju je držala sa mužem, 14-godišnji Til pozvao na sastanak, dotakao je i rekao joj da je "već bio sa belkinjom", a zatim i zviznuo za njom. U prvobitnom iskazu u policiji nije pominjala da ju je dotakao, već samo uvredio.
Kada se njen muž posle četiri dana vratio sa puta, saznao je kako je mladi crnac razgovarao sa njegovom ženom. On i polubrat Milam došli su po Tila u kuću njegovog rođaka, ubacili ga u auto i odvezli do reke Talahači.
Bio je to zaista surov zločin: naterali su dečaka da nosi ventilator sa mašine za branje pamuka težak 33 kilograma do obale. Tu su mu rekli da skine odeću, pretukli ga gotovo na smrt, iskopali mu oko i pucali u glavu, a onda telo, za koje su bodljikavom žicom vezali ventilator, bacili u reku.
Tri dana kasnije telo je isplivalo, tako neprepoznatljivo da je rođak samo po prstenu znao da je to Emet. Vlasti su želele da ga što pre sahrane, ali je Tilova majka Mami tražila da ga pošalju u Čikago. Kada je videla telo, odlučila je da na sahrani kovčeg bude otvoren, tako da svet sazna šta su u Misisipiju uradili njenom jedinom sinu. Afroamerički nedeljnik Džet objavio je sliku mrtvog dečaka, a onda se priča našla na stranicama velikih medija.
Prošle godine snimljen je film "Til" koji je izazvao veliko interesovanje i dobio visoke ocene. Režirao ga je Činonje Čukvu, a u glavnim ulogama su Danijel Dedvajler, Džejlin Hol i Frenki Fejzon.
Za manje od dve nedelje počelo je suđenje ubicama, ali ih je bela porota u Misisipiju oslobodila posle sat vremena većanja. Nekoliko meseci kasnije, obojica su priznala magazinu Luk da su pretukli i ubili 14-godišnjaka iz Čikaga.
Smrt Emeta Tila i suđenje njegovim ubicama predstavljali su dokaz o razmerama segregacije na Jugu i bili su podsticaj afroameričkom pokretu za građanska prava.
Ministarstvo pravde je 2021. zatvorilo istragu o Tilovom ubistvu. Bajden je marta 2022. potpisao Zakon Emeta Tila protiv linčovanja. Bio je to prvi ovakav pravni akt koji je Kongres SAD razmatrao u poslednjih 120 godina.
