Bunker 42
Nalazi se u blizini stanice metroa "Taganska", a izgrađen je 1950-ih, u jeku Hladnog rata. Ulaz u bunker je zaštićen betonskom pločom debljine 6 metara skrivenom iza lažne kuće iz 19. veka. Ovo podzemno sklonište nalazi se na dubini od 65 metara, na istom nivou kao kružna linija moskovskog metroa, i visoko je kao zgrada od 17 spratova.
U vreme kada se SSSR pripremao za Treći svetski rat, niko nije mogao da zamisli da se ispod jedne obične male zgrade u maloj moskovskoj ulici krio komandni punkt strateške avijacije, smešten u podzemnom skloništu.
Na prvi pogled tropski raj: Ovo ostrvo krije jezivu tajnu! (FOTO, VIDEO)
Kompleks se prostire na više od 7.000 kvadratnih metara i sastoji se od 4 sistema tunela. Objekat je građen kao sklonište za komandu dalekometne avijacije i posedovao je infrastrukturu i opremu za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, tako da je mogao da služi kao komandni centar u slučaju nuklearnog napada na Moskvu. Temperatura vazduha u bunkeru je 16 stepeni.
U Bunkeru 42 je 2006. otvoren Muzej Hladnog rata. Muzej je interaktivan: posetioci mogu da probaju sovjetsku uniformu i dodirnu oružje iz tog vremena, da u šlemovima i zaštitnim odelima prošetaju nekada tajnim tunelima, da se oprobaju u ulozi veziste, ili da "lansiraju" nuklearne bojeve glave pritiskom na čuveno "crveno dugme".
Staljinov bunker
Takozvani "bunker Josifa Staljina" nalazi se nedaleko od stanice metroa "Izmajlovska". Ovaj objekat je sagrađen 1930-ih. Planirano je da bude rezervni komandni centar Vrhovnog komandanta Sovjetskog Saveza. Tunel dug 17 kilometara povezuje bunker sa Kremljom. Staljin je u ovom bunkeru boravio krajem novembra i početkom decembra 1941. Tu je doneo odluku da Moskva ne sme da se napusti i da po svaku cenu mora da se brani.
Od 1996. Staljinov bunker je pretvoren u muzej i mogu da ga obiđu svi koji to žele. Ovaj podzemni objekat je relativno mali. U njemu se nalaze samo najneophodnije prostorije: sala za sednice, radni kabinet, sobe za odmor, kabinet generalštaba, prostorije za obezbeđenje i trpezarija.
Najnepristupačnija crkva na svetu: Stub života obavijen misterijom i legendom! (FOTO)
Negljinka, moskovska reka ponornica
Negljinka je leva pritoka reke Moskve. Duga je 7 i po kilometara, a u spisima se prvi put spominje kada i Moskva, 1147. Negljinka izvire na površini, u rejonu Marjina rošča, zatim kao ponornica protiče ispod centra grada, pa ponovo izvire kod Aleksandrovskog parka i uliva se u reku Moskvu kroz širok kameni otvor na obali koji se vidi sa Velikog kamenog mosta.
Skoro celim svojim tokom Negljinka protiče kroz uzak kameni tunel nalik na cev. Početkom 19. veka njen tok je kanalisan kolektorom. Jedna privatna kompanija organizuje obilaske dela podzemnog toka Negljinke. Međutim, dešava se da se dogovoreni obilasci u poslednjem trenutku odlažu zbog kiše, jer tada poraste nivo vode u reci.Reka Negljinka važi za jedno od najtajanstvenijih i najmističnijih mesta u Moskvi: avanturisti i istraživači moskovskog podzemlja tvrde da u ovom tunelu često doživljavaju priviđenja. U kameni tunel se ulazi kroz kolektor koji se nalazi u reonu stanice metroa "Sretenski bulevar".
Idealna skloništa: 10 najbezbednijih mesta u slučaju Trećeg svetskog rata (FOTO)
Sjanovski kamenolomi
Sjanovski kamenolomi se nalaze u Podmoskovlju, nedaleko od sela Starosjanovo. Iz ovih kamenoloma potiče krečnjak koji je u prošlosti korišćen za izgradnju tvrđava i hramova "belokamene" Moskve. Sjanovski kamenolomi su otvoreni u 17. veku. U sovjetskom periodu kamen iz ovih kamenoloma koristio se za ojačavanje pista za poletanje, tokom Drugog svetskog rata tu je bila smeštena vojna bolnica, a posle rata seizmološka stanica.
Gradskim pejzažom Moskve dominira sedam oblakodera - "Staljinovih sestara" - čuvenih simbola sovjetske moći.Međutim, ova zdanja su samo "vrh ledenog brega": ispod njih, kao i ispod većine drugih zgrada u Moskvi, nalazi se čitav podzemni grad.
Hotel duhova na Siciliji: 61 godinu bez gosta! (VIDEO)
Ulazi u Sjanovske kamenolome su zatvoreni 1974. U to vreme sistem podzemnih prolaza bio je dug preko 90 kilometara. Grupa entuzijasta je 3. jula 1988. ponovo otkopala i otvorila jedan od ulaza u Sjanovske kamenolome, koji je, zahvaljujući mještanima iz okoline i stalnim posjetiocima, renoviran 2007.
Stalni posetioci Sjanovskih kamenoloma sebe nazivaju "sistemščiki", po uzoru na nekada jak sovjetski hipi pokret.U ovim podzemnim tunelima i prolazima razvila se svojevrsna supkultura sa svojim pravilima, mitovima i ritualima. Tuneli Sjanovskih kamenoloma nalaze se na dubini od 25 do trideset metara, a njihova visina varira između 0,4 i 3 i po metra. Temperatura u kamenolomima se kreće od 7 do 10°C.
