Osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji tokom sezone godišnjih odmora odluče da otputuju u inostranstvo, imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć ukoliko se za to ukaže potreba, što ostvaruju na osnovu potvrde o zdravstvenom osiguranju.
Pouzdan test: Za 10 sekundi saznajte kakvo vam je zdravlje i koliko ćete živeti! (VIDEO)
To pravo mogu ostvariti i na osnovu polise o putničkom zdravstvenom osiguranju koje uplaćuju u nekoj od osiguravajućih kuća. RFZO ima sklopljen međunarodni sporazum o zdravstvenom osiguranju sa više od 20 zemalja, među kojima su Austrija, Belgija, Slovenija, BiH, Bugarska, Velika Britanija, Italija, Nemačka, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Rumunija, Slovačka, Francuska i druge.
Procedura predviđa prethodnu proveru zdravstvenog stanja osiguranih lica i podrazumeva ukazivanje pomoći u hitnim i slučajevima iznenadnog pogoršanja zdravstvenog stanja.
Potvrda se može uzeti sa sajta fonda, potom se ide kod izabranog lekara gde se iz zdravstvenog kartona upisuju podaci o osiguraniku. Hronični ili akutni pacijenti ne mogu dobiti takvu potvrdu tokom boravka u inostranstvu, jer njihovo zdravstveno stanje zahteva često pružanje zdravstvenih usluga, pa samim tim i veće troškove, navode u Fondu.
Na granici mašte i realnosti: Plavi raj u srcu Maroka (FOTO)
Na osnovu izvoda iz zdravstvenog kartona osiguranika, koji se vodi kod izabranog lekara opšte prakse i stomatologije, nadležna lekarska komisija RFZO daje nalaz, mišljenje i ocenu na osnovu koje se izdaje potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu.
Potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite važi za period od 90 dana od dana izdavanja, u slučaju privatnog boravka u inostranstvu.
Građanima je na raspolaganju i putničko zdravstveno osiguranje koje se može uplatiti u nekoj od osiguravajućih kuća. Po danu boravka u inostranstvu plaća se oko evro.
Saputnici iz pakla: Sa ovim ljudima je najgore putovati! (FOTO)
Polisa putničkog zdravstvenog osiguranja podrazumeva ukazivanje pomoći kako u državnim, tako i privatnim klinikama. Na primer, kada se desi neka nezgoda ili se iznenada pogorša stanje nekome tokom letovanja, on se najpre javlja osiguravajućoj kući koja ga usmerava da nađe najbližu ustanovu u mestu gde letuju.
Ukoliko sami izaberu gde će im se pomoć ukazati, onda su dužni da sačuvaju fiskalne račune, dokumentaciju kako bi im po povratku u zemlju bili refundirani troškovi.