Finska već osam godina drži prvo mesto na listi najsrećnijih zemalja sveta. U ovoj nordijskoj zemlji građani daju visoke ocene kvalitetu svog života. Stabilan ekonomski sistem, snažne društvene veze i visok nivo poverenja među građanima ključni su faktori koji doprinose finskoj sreći.
U razgovoru za NIN, dr Dimitrije Jakovljević, specijalista gerijatrije koji skoro tri decenije živi i radi u Finskoj, govori o tome kako izgleda život u zemlji koja se često koristi kao primer društvenog blagostanja.
Pored regularnog posla, dr Jakovljević predstavlja Finsku u Izvršnom odboru evropskog projekta za unapređenje gerijatrije u Evropi, koji okuplja 43 zemlje u okviru Evropske organizacije za saradnju u nauci i tehnologiji.
Šta je ključ finske sreće?
Dr Jakovljević poslednjih godina radi kao privatni konsultant i najviše se bavi unapređenjem zdravstvene zaštite starijih osoba. Njegovo iskustvo osvetljava ne samo finski zdravstveni sistem već i šire društvene vrednosti koje oblikuju svakodnevicu u najsrećnijoj zemlji sveta.
- Mislim da se "finska sreća" ne ogleda u stalnom osećaju radosti ili euforiji, već u dubokom osećaju sigurnosti, poverenja i ravnoteže u svakodnevnom životu. To se ogleda u jednostavnosti koja je izražena kroz kulturu skromnosti i zahvalnosti. To znači da se ne žale šta sve nedostaje, već su zadovoljni sa onim što imaju. Ljudi ne teže preteranom luksuzu, već vrednuju jednostavne stvari – prirodu, tišinu, ravnotežu između obaveza na poslu i privatnog života - govori Jakovljević za NIN i dodaje:
- Rekao bih da sreća u Finskoj nije nešto što se traži – to je stanje koje proističe iz načina na koji društvo funkcioniše. Ali mislim da to nije samo finska specifičnost, već deo šireg, globalnog osećaja socijalnog „blagostanja“ koji karakteriše skandinavske zemlje.
U Finskoj živi već tri decenije i nije doživeo da mu neko traži mito.
- Za 30 godina života u Finskoj, nikada nisam bio u situaciji da mi je neko tražio mito ili „uslugu za uslugu“.
Nema razlike između „važnih“ i „običnih“ ljudi
Isitče da je socijalna jednakost je duboko ukorenjena vrednost.
- Nema velike razlike između „važnih“ i „običnih“ ljudi. Titule i status nemaju poseban značaj u svakodnevici. Od malih nogu se podstiče samostalnost, ali i odgovornost. Deca idu sama u školu, stariji žive samostalno u svojim domovima što je duže moguće. Porodica je važna, posebno u odgajanju dece, ali ima mnogo ljudi – posebno u gradovima – koji su odlučili da žive sami. Poštovanje ličnog prostora i nenametljivost su norma. Kultura ponašanja podrazumeva da ćutanje nije neprijatnost, već znak udobnosti. To ne znači da su ljudi hladni – njihova bliskost može biti tiha i nenametljiva.
Boravak u prirodi je deo identiteta
Otkriva da ljudi cene jednostavne stvari: šumu, jezero, tišinu.
- Boravak u prirodi je deo identiteta. Svest o očuvanju životne sredine je uvek u fokusu. Finski pojam julkinen oikeus označava univerzalno pravo svakoga da se slobodno kreće prirodom – na primer, dozvoljeno je brati pečurke, bobičasto voće i lekovito bilje u šumama bez traženja dozvole vlasnika zemljišta. Obale jezera i mora pripadaju svima. Zakon vam daje slobodu da uživate u prirodi, ali uz uslov odgovornog ponašanja. Strogo je zabranjeno loviti ili pecati bez dozvole, oštećivati i seći stabla, paliti vatru ili ostavljati otpad. Dakle, uz slobodu ide i obaveza da se priroda i mir drugih poštuju.
I zanati su veoma cenjeni
Kao lekar radio je u različitim sektorima.
- Profesija kojom se bavim usmerena je na stalni kontakt s ljudima. Tokom trideset godina života u Finskoj imao sam privilegiju da radim u različitim sektorima zdravstva – od lekara opšte prakse u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, preko kliničke medicine, do istraživačkog rada u Nacionalnom institutu za zdravlje. Stalne promene radnog mesta traže stalno dokazivanje, a kao stranac sam imao osećaj da se moram dodatno truditi kako bih pokazao svoju vrednost. To me je motivisalo na stalno usavršavanje. Medicina je dinamična nauka, svakodnevno se pojavljuju nova saznanja i tehnologije. Kao lekar, osećam odgovornost da svom pacijentu ponudim rešenje zasnovano na najnovijem znanju i da zadobijem njegovo puno poverenje - objašnjava dr Jakovljević i dodaje:
- Nauka i obrazovanje su visoko cenjeni u finskom društvu. Lekar, učitelj, sudija, inženjer ili arhitekta su poštovane profesije, ali isto tako se cene i zanati – jer svako je „profesor“ u svom poslu. Roditelji ne odvraćaju decu od praktičnih zanimanja, već naprotiv, podstiču ih. Kreativnost ne može biti zamena za kvalitetnu edukaciju. Znanje i veštine moraju biti sertifikovani – kao što su električari, vodoinstalateri ili građevinari - zaključio je za NIN.
