Pre sedam vekova, izdati su prvi pasoši, od kojih danas ima samo pet stotina u opticaju. Malteški red je na samom početku 14. veka nekim članovima reda tada izdao pasoše, kako bi na taj način potvrdio njihovu diplomatsku ili ambasadorsku ulogu.
Sedište reda je na Malti, a predsednik Reda malteških vitezova, Danijel de Petri Testaferata, je za CNN izjavio da danas oko stotinu vitezova, kapelana i dama živi na području malteškog arhipelaga, dok njihov ukupan broj u svetu iznosi oko 13.500.
S obzirom na to da postoji tek oko pet stotina diplomatskih pasoša Malteških vitezova, s pravom se smatraju najređima na svetu.
Pasoši koje izdaje ovaj red su jarko crvene boje, namenjeni su pojedinim članovima Suverenog saveta, vođama diplomatskih misija Reda širom sveta, kao i članovima njihovih porodica. Na njima su slova zlatna, a naziv organizacije je naveden na francuskom jeziku.
"Red dodeljuje pasoše članovima Vlade tokom trajanja njihovog mandata", rekao je Testaferata, dodajući:
"Pasoši Velikih majstora imaju najduži rok važenja, jer se oni biraju na period od deset godina, te mogu služiti dva mandata, s tim da imaju obavezu da se penzionišu do 85. godine. Ostali pasoši važe četiri godine i koriste se isključivo za članove diplomatskih misija."
Ono što je posebno zanimljivo, osim činjenice da samo oko pet stotina ljudi poseduje ovakav pasoš, jeste i to što u njemu nema fotografije vlasnika, već pasoš ima čak 44 stranice. Na svakoj stranici nalazi se i vodeni žig u obliku malteškog krsta.
Reakcija carinika kada ugledaju ovaj pasoš, posebno je interesantna vlasnicima te putne isprave, što je potvrdio i Eugeonio Ajroldi di Robiate, bivši direktor komunikacija Reda:
"Verovatno ga nikada ranije nisu videli. Jednom kada sam sleteo na aerodrom u Bangkoku, mnoštvo zaposlenih na pasoškoj kontroli želelo je da vidi ovaj veoma retak pasoš, ali i da se sa njim fotografiše", objasnio je.
"Iako Malteški vitezovi imaju saradnju sa brojnim zemljama, sa kojima ipak zvanično nemaju uspostavljene diplomatske odnose, ovaj pasoš priznaje oko dve trećine zemalja koje su deo Šengenske zone", - zaključio je Testaferati.
Srpska porodica na Malti živi normalno, ne oskudeva ni u čemu, ali se i ne razbacuje. Mogu da priušte sebi sve ono što život čini kvalitetnim. Čak mogu da pomognu drugima i usreće ih, a da to ne utiče na kvalitet njihovog života.
Škola je besplatna za svu decu (knjige su besplatne, a deca ih ne nose kući iz škole)
Dečiji dodatak i ostali benefiti su dostupni svima koji ispunjavaju uslove propisane zakonom, a koji se odnose na iznos godišnjeg primanja roditelja (ne treba puno papira za apliciranje, i ako imate stan ili kuću u vlasništvu, imate mogućnost da ostvarite pravo na ove stvari)
