Iako je zbog bankrota 1994. godine glavni grad Danske, Kopenhagen, bio na rubu propasti, danas život u ovom gradu izgleda potpuno drugačije.
Kopenhagen je posle bankrota uspeo da od oronulog, industrijskog centra, postane zvanično najbolje mesto za život na svetu. Zemljište grada je prebačeno je u vlasništvo organizacije "By & Hawn", ali je Kopenhagen ipak zadržao 95% njenih deonica. Nakon uspostavljanja ovakve organizacije, počinje i preporod grada. Kopenhagen se trenutno nalazi pod upravom glavnog gradonačelnika i šest dodatnih gradonačelnika iz različitih oblasti. Čovek i njegove potrebe, kao i stanje njegovog duha bili su od izuzetnog značaja za urbanističku i arhitektonsku transformaciju Kopenhagena.
Panorama grada, kakva je nekada bila, nije se značajno izmenila. Novi objekti uglavnom ne prelaze četiri do pet spratova, osim novih posebno značajnih gradskih građevina, koje su nešto veće visine i gabarita.
Značajan element Kopenhagena je voda. Osim luke, koja je uređena tako da u njoj može neometano da se kupa, postoje i mnogobrojni vodeni kanali. Naime, stanovnici Kopenhagena neretko imaju problem sa velikim količinama padavina, tako da je posebna studija bila usmerena na stvaranje malih kanala kroz grad koji bi što efikasnije sakupljali kišnicu koja se potom vraća u sistem.
S obzirom na činjenicu da 50 posto stanovnika Kopenhagena svakodnevno koristi bicikl kao prevozno sredstvo, od izuzetnog značaja je bilo oformiti funkcionalan sistem za bicikliste u gradu. Svakog meseca u Kopenhagen se doseli novih 1.000 građana, pa se planira da će do 2029. godine populacija ovog grada biti veća za 100.000 ljudi. Da bi se smanjila cena nekretnina, u danskoj prestonici se prave nova ostrva nasipanjem zemljišta koje je iskopano gradnjom novih linija metroa. Time će se dobiti jeftini stanovi i stanovi za studente.
