Arapske bašte, posebno u zemljama Bliskog istoka, poznate su po tome što daju bogat i zdrav prinos čak i u sušnim i toplim klimatskim uslovima. Tajna uspeha leži u kombinaciji pravog izbora biljaka, organizacije gredica i zajedničke sadnje.
Šta je zajednička sadnja (Companion planting)?
Zajednička sadnja (Companion planting) je strateški pristup sadnji, koji se tradicionalno koristio u poljoprivredi radi maksimiziranja prinosa. Podrazumeva sadnju različitih vrsta biljaka zajedno, koje se međusobno podržavaju.
Iskusni baštovani znaju da kombinacija jednogodišnjeg i višegodišnjeg povrća, lekovitog, začinskog bilja i cveća čini baštu zdravijom. Ispravna (ili pogrešna) kombinacija određenih biljaka može da učini baštu više (ili manje) produktivnom.
Cilj je da biljke:
- Odbijaju štetočine jedna drugoj.
- Poboljšavaju kvalitet tla
- Štite jedna drugu od vetra, sunca i prekomerne vlage.
Primeri:
- Luk i šargarepa – luk odbija štetočine koje napadaju šargarepu, a šargarepa pomaže tlu da ostane rastresito.
- Paradajz i bosiljak – bosiljak odbija insekte i poboljšava ukus paradajza.
- Krompir i grašak – grašak dodaje azot u tlo, što poboljšava rast krompira.
- Tikvice i kukuruz – tikvice koriste hladovinu od kukuruza, a kukuruz koristi podršku tikvama koje se šire.
- Krastavac i kukuruz – krastavac koristi visoke stabljike kukuruza kao prirodnu podršku za penjanje, dok kukuruz dobija delimičnu hladovinu i smanjen pritisak od sunčeve toplote.
- Boranija i kukuruz – boranija dodaje azot u tlo, što pomaže kukuruzu da bolje raste; kukuruz pruža oslonac visokim stablima boranije.
- Luk i paradajz – luk odbija mnoge insekte koji napadaju paradajz, dok paradajz koristi prostor oko lukovica i smanjuje rast korova.
- Spanać i jagode – spanać pokriva tlo oko jagoda, zadržava vlagu i sprečava rast korova, dok jagode štite spanać od direktnog sunca u najtoplijem delu dana.
- Kupus i mirođija – mirođija odbija štetočine koje napadaju kupus, a kupus stvara hladovinu koja pomaže mirođiji da ne pregreva tlo.
- Pasulj i krompir – pasulj fiksira azot u tlu, što koristi krompiru; krompir daje stabilnu osnovu i zaštitu pasulju od direktnog udarca kiše.
Intenzivna priprema tla
Veliku pažnju poklanjaju pripremi tla pre sadnje. Tlo se pažljivo obrađuje, dodaju se kompost, organsko đubrivo i ponekad pesak.
Cilj je rastresito i hranljivo tlo sa dobrom drenažom - koren biljaka može da diše i apsorbuje hranljive materije.
Male grede i gustoća
Povrće se sadi u male, jasno definisane gredice. Razmak je optimizovan: biljke su dovoljno blizu da se štite od vetra i jakog sunca, ali dovoljno daleko da se ne guše. Takva sadnja stvara mikroklimu koja zadržava vlagu i štiti tlo od isušivanja.
Drugi elementi koji pomažu su:
1. Navodnjavanje - kap po kap ili mala kanalizacija vode oko biljaka.
2. Malčiranje - tehnika prekrivanja zemljišta organskim (slama, kora, lišće) ili neorganskim materijalima (folije, kamen) radi očuvanja vlage, sprečavanja korova, regulacije temperature tla i povećanja plodnosti. Preporučuje se nanošenje sloja od 5–10 cm u proleće, uz ostavljanje prostora oko stabljike radi sprečavanja truljenja.
3. Sunčeva svetlost i zaštita – biljke se sade tamo gde prime dovoljno svetla, ali se ponekad štite mrežama od previše direktnog sunca.
Zašto im povrće tako dobro rađa?
Biljke su međusobno podržane, što smanjuje bolesti i štetočine. Tlo je plodno i vlažno, ali ne previše natopljeno. Optimalna kombinacija biljaka omogućava bolju iskorišćenost prostora i resursa.
Ovaj metod je posebno efikasan u toplim i suvim klimama, ali može se primeniti i kod nas uz prilagođavanje zalivanja i odabira biljaka.
