Orezivanje je jedna od najvažnijih, ali i najzbunjujućih veština u baštovanstvu. Kako ističe iskusna baštovanka Miki Gast, napravila je mnoge greške, dok nije shvatila koje je idaleno vreme za orezivanje za svaku biljku, te naglašava da zbog pogrešnih poteza neretko ostanemo bez plodova ili bujnih cvetova.
„Na početku mi je orezivanje delovalo potpuno nelogično i zbunjujuće. Često sam razmišljala koliko bi bilo lakše kada bi postojao univerzalni kalendar koji bi tačno govorio kada treba, a kada ne treba orezivati biljke“, objašnjava.
Priroda ne poznaje stroga pravila
Ipak, kako kaže, priroda ne funkcioniše po strogim pravilima.
„Bašte se menjaju iz godine u godinu, u zavisnosti od klime, vremenskih uslova i čak mikroklime. Zato sam shvatila da je važnije naučiti osnovna pravila nego slepo pratiti datume“, dodaje.
Koje biljke ne smeju da se orezuju krajem zime i početkom proleća?
Posebno naglašava da je podjednako važno znati kada ne treba orezivati biljke. Zašto kraj zime i početak prolače može biti pogrešno vreme.
„Iako grane deluju prazno, pupoljci su već formirani. Ako se tada orezuje, postoji rizik da se ukloni celokupno cvetanje za tu sezonu“, podvlači.
1. Hortenzije koje cvetaju na starom drvetu
Baštovanka objašnjava da postoji velika zabuna oko orezivanja hortenzija.
„Postoje dve vrste – one koje cvetaju na novom drvetu i one koje cvetaju na starom. Većina popularnih hortenzija spada u ovu drugu grupu. To znači da se pupoljci formiraju godinu dana ranije, pa bi orezivanje krajem zime uklonilo buduće cvetove. Najbolje ih je ostaviti na miru dok ne prođe opasnost od mraza“, savetuje.
2. Jorgovan
Jorgovan je još jedna biljka koju ne treba dirati u ovom periodu.
„Pupoljci su već jasno vidljivi. Ako ih sada odsečete, nema cvetanja u proleće“, objašnjava.
Dodaje da se jorgovan orezuje tek početkom leta, nakon cvetanja.
3. Magnolija
Kod magnolije je situacija još očiglednija.
„Pupoljci se već krajem zime otvaraju. Orezivanje tada znači da ćete ostati bez spektakularnog prolećnog cvetanja“, kaže.
Preporuka je da se eventualno orezuje tek nakon cvetanja.
4. Kamelije
Kamelije često cvetaju već tokom zime.
„Neke sorte počinju još u novembru, a druge cvetaju sve do proleća. Orezivanje u tom periodu bi uništilo cvetove“, priča Miki Gast.
Najbolje vreme za orezivanje je kasno proleće ili rano leto.
5. Rododendroni
Rododendroni su spororastući zimzeleni žbunovi.
„Njihovi pupoljci su formirani još prethodne godine i lako su uočljivi. Zbog toga ih je gotovo nemoguće orezivati bez gubitka cvetova“, kaže baštovanka.
Ako je orezivanje neophodno, treba ga obaviti nakon cvetanja.
6. Klematis
Klematis je jedna od najzahtevnijih biljaka za pravilno orezivanje.
„Ako cveta u prvoj polovini godine, nikako ga ne treba orezivati krajem zime“, upozorava i dodaje da se orezivanje obavlja tek nakon završetka cvetanja.
7. Lažna pomorandža
Ovaj mirisni žbun poznat je po bogatom cvetanju.
„Ako se orezuje prerano, izgubiće se obilje cvetova koje prekrivaju biljku“, kaže baštovan.
Takođe, orezivanje je najbolje uraditi nakon cvetanja.
8. Japanska dunja
Japanska dunja počinje da cveta veoma rano.
„Ako je orežete krajem zime, propustićete ne samo cvetove već i plodove koji dolaze kasnije“, objašnjava.
Orezivanje je najbolje obaviti početkom leta.
9. Mahonija
Ovaj zimzeleni žbun cveta tokom zime.
„Njegovi žuti cvetovi su važni za oprašivače u hladnim mesecima, pa ih ne treba uklanjati orezivanjem“, kaže.
Orezivanje se preporučuje tek nakon što bobice opadnu.
10. Viburnum
Viburnum obuhvata veliki broj vrsta, ali za rano cvetajuće važi isto pravilo.
„Ako cveta zimi ili rano u proleće, treba ga ostaviti na miru dok ne završi cvetanje“, ističe baštovanka.
Lagano orezivanje može se obaviti krajem proleća.
Na kraju, Miki Gast ističe da je strpljenje jedna od najvažnijih osobina svakog baštovana.
„Najveća greška je reagovati prerano. Priroda već zna šta radi – na nama je da je ne ometamo“, zaključuje.
