Velike cvetne glave hortenzija bez napora privlače pažnju gde god su posađene. Kao središnja tačka u bašti, u vazi i u venčanim buketima, hortenzije su mnogima omiljeni cvet. Uz to, prilično ih je lako uzgajati. Kako biste iz hortenzija dobili najviše cveća, sve što treba da uradite jeste da osigurate da biljka dobija prave količine vode i đubriva.
Ključno je poznavanje vrste hortenzija koje uzgajate. Iako ih ima oko sedamdesetak, u vrtovima se najčešće uzgajaju ove tri sorte hortenzija: penjačice, glatke i velelisne. Osim raskošnih cvatova, ukrasnu vrednost hortenzijama daju i zanimljivi listovi i oblik rasta. Krupni cvetovi mogu biti široki i pločasti, kupolasti ili potpuno okrugli i metličasti, u nijansama crvene, plave, ružičaste ili bele boje.
Najčešće se sade uz zidove kuća i terase, pojedinačno ili u manjim grupama na njegovanom travnjaku. Najbolje uspevaju u težim i vlažnijim zemljištima, na osunčanim ili polusenovitim mestima. U negu spada redovno zalivanje i prihranjivanje kompleksnim đubrivom svake godine u proleće. Orezuje se u proleće, a tada se i razmnožava stabljičnim reznicama.
Celog leta i jeseni hortenzija daje raskošne, predivne cvetove u vašem vrtu ili domu. Nije zahtevna - treba joj samo puno svetla i vode. Bolje će uspevati u polusenovitim mestima nego na direktnom suncu. U letnjim mesecima neće joj škoditi ni ako je zalivate dva puta dnevno - kasno uveče i rano ujutro. Najbolja voda za hortenziju je kišnica ili ona koja je odstajala.
Kada nastupe hladniji dani s ovom biljkom treba postupati kao i s ružom. Hortenzije dobro podnose zimu i njihovi cvetovi izdržaće i temperaturu od -10 stepeni. Poput ruže i hortenzija je grmolika drvenasta biljka koja se štiti od zime pokrivanjem lišćem unutar grma. Prije toga očisti se grm od suvih, odumrlih grančica i odseku suvi cvetovi, a oko žbuna se može staviti žičana mreža koja pridržava grane u kompaktan grm.
Veliki, zgusnuti klasteri cvetova cvetaju cele sezone, sve do zime. Većina vrsta toleriše sunce, pogotovo ako se ne radi o jakom podnevnom suncu. Cvetovi menjaju boju u zavisnosti od svoje staorsti: od kremasto bele boje idu prema ružičastoj i na kraju jeseni i tokom zime postanu rđavo smeđi. Njihova boja ne zavisi od pH vrednosti zemlje.
