Od juna do septembra odvija se glavno cvetanje lijandera, biljke koja svojom lepotom i specifičnim izgledom unosi dašak Mediterana gde god je posadili. Upravo nas leti najviše očarava i svojevrstan je sinonim za najtoplije godišnje doba.
Poreklom s mediteranskog područja i jugozapadne Azije, lijander je zimzelena vrsta koja može dosegnuti do tri metra, tamnozelenih listova i ukrasnih, nežnih cvetova različlitih boja. Najveća vrednost mu je bujan cvet koji dugo traje, čak do jeseni. Cvetovi, skupljeni u cvatove, mogu biti jednostavni ili puni, u različitim nijansama bele, žute, ružičaste, crvene i purpurne boje. Cvetovi su kod velikog broja kultivara mirisni. Miris cveta lijandera lagan je, ali opojan.
Lijander je neizostavan ukras mnogih balkona u letnjim mesecima, a pre dolaska zime unosi se u kuću, gde prezimljuje u prostorijama zaštićenim od smrzavanja. Koristi se za sadnju u grupama (često kao vizuelna barijera), kao slobodnorastuća živa ograda, samostojeći žbun... Sadi se i u veće saksije.
Svi delovi lijandera, a najviše kora i lišće, otrovni su, i to sveži, ali i sušeni i kuvani, i to i za ljude i za životinje. Naročito ugrožena grupa su deca koja u igri mogu probati lijander, za njih je već jedan konzumirani list smrtonosan. Na sreću, lijander ima gorak ukus, što ih može odbiti.
Ako se sadi u saksije, one moraju biti dovoljno duboke da lijander može da pusti svoje veliko korenje.
Lijander je otporan na zagađenje, podnosi udare vetra, ali i so, pa se često sadi u mediteranskim gradovima. Osim toga, pokazuje dobru otpornost na vrućinu i na direktno sunce, pa se može saditi u područjima s velikom refleksijom svetla.
Kako bi lijander svojim bujnim žbunom i mediteranskom lepotom izazivao divljenje i ulepšavao svaki prostor, dobro je slediti sledeća tri saveta za uzgoj te očaravajuće biljke.
1. Lijander se sadi u proleće u ilovasto, dobro drenirano tlo, na osunčani položaj. Kako bi održao lep, grmolik oblik biljke, preporučuje se da ga nakon cvetanja orežete, skraćujući prošlogodišnji rast biljke.
2. Lijanderi vole mnogo vode, što se može videti i po latinskom imenu roda Nerium, što dolazi od grčke reči nerion, a označava vodu, vlagu. I na svom prirodnom staništu lijanderi dolaze u vlažnim dolinama i duž rečnih nasipa. Međutim, lijanderi mogu podneti i sušu. Kod zalivanja biljaka u saksijama treba osigurati dovoljno vlage od proleća do jeseni, a zimi tlo treba održavati gotovo suvim.
3. Lijander se najjednostavnije razmnožava reznicama tako što se uzmu vršni ili bočni izbojci koji ne nose cvetove (oko 20 do 25 cm) i koji su malo odrveneli pri osnovi, uklone se listovi na donjem delu izbojka i stave u teglu s vodom (u koju je dobro staviti nekoliko komada drvenog uglja).
Biljka će nakon otprilike mesec dana razviti veći broj korenčića, nakon čega se može zasaditi u tlo. Zbog sigurnosti najbolje bi bilo staviti u vodu nekoliko takvih reznica. Umesto u vodu reznice se mogu staviti i direktno u posude napunjene supstratom.
