KAKO DA UZGOJITE DOMAĆI PARADAJZ: Vodič korak po korak za najsočnije plodove - direktno iz vaše bašte!(FOTO)

Paradajz je leto u jestivom obliku!

Bašta
17:57h Autor:
Foto: Shutterstock

Kad biljku paradajza držite kod kuće ili u vrtu, nemate samo zadovoljstvo što ste sami uzgojila hranu koja je domaća i zdrava, nego i najsvežiji i najukusniji mogući paradajz.

 

U prvim nedeljam sadnje tu je i slatko očekivanje da ćete ih jednog dana pojesti. Paradajz ubran na par metara od vaše kuhinje biće izuzetno svež, ali briga za to letnje voće dodaće i poseban "začin".

 

Međutim, uzgoj paradajza može biti nezgodan posao, ako niste sigurni u to šta radite. Stoga je dobro poslušati savete za uzgoj baštenskog paradajza od proverenih stručnjaka.

Početak rada: hibridi ili domaći paradajz?

 

Stručnjaci tvrde kako je dobra ideja ako ljudi uzgajaju i hibride i domaći paradjz (neko autohtono seme, koje nabavite od proverenih uzgajivača), posebno ako tek počinjete i želite nekoliko godina da uzgajate paradjz. Neki hibridi ne uzgajaju se isključivo zbog ukusa. Imaju određenu otpornost na štetočine i bolesti, što smanjuje izazove za novopečene vrtlare.

 

Kad je reč o paradjzu najboljeg ukusa, domaći paradajz je zakon. Takođe, kaže da se nivo težine ne menja previše od jedne do druge sorte, što čini ukusniju opciju dvostruko privlačnijom. Zbog toga su stare „nasledne“ sorte verovatno najbolja opcija za uzgoj kod kuće.

 

Takođe, sadnja semena u zatvorenom može biti bolje za iskusnijeg vrtlara, ali samo ako imate prostora i opremu za to. Ako ste početnik, preporučuje se kupovina sadnica koje možete presaditi.

 

Priprema tla i postupak sađenja

 

Sađenje paradajza u plodno tlo je ključna, zato u početku sezone dodajte tlu jedan do dva centimetra organskog komposta. Kada sadite paradjz, važno je da sadnice duboko zasadite, tako da je samo dno, pa čak i prvih nekoliko izbojaka lišća ispod nivoa tla. Ukopani deo pomaže biljci da razvije jači korenski sistem. Ne zaboravite uključiti potporu (kolac, kanap…) kad su biljke male, pre nego što izmaknu kontroli.

 

Biljke paradajza treba saditi tako da imaju što više sunca. Treba ih saditi retko, na razmaku od dva ili tri metra. Dajte im prostora.

 

Kada sadite, to zavisi od mesta sadnje, odnosno klime. Usprkos tome, moraćete da pričekate da zimski mraz prestane gde god se nalazila. Većina premešta svoje biljke iz staklenika na otvorena polja sredinom maja. Međutim, čak i tada morate biti oprezni. Trebali biste da pogledate desetodnevnu prognozu i uverite se da neće biti kiše ili hladnog vremena (ni slučajno oko nule).

 

Kolčenje

 

Naravno da prvi divlji paradajz nije rastao na kolcima. Ali, lagano pričvršćivanje biljaka paradajza na metalne ili drvene kolce ipak je dobra ideja. To donosi lepše plodove, a takođe štedi puno prostora u vrtu.

 

Kolčenje biljaka paradajza omogućuje im rast u vis, umesto u širinu. Za razliku od vinove loze, biljke paradajza neće se prirodno držati dok rastu. Stoga povremenom morate pažljivo vezati biljke za kolac. Za to se preporučuje upotreba traka od tkanine. To su mekani materijali koji, za razliku od metalne žice, neće prouzrokovati štetu.

 

Zalivanje

 

Jedna od najčešćih grešaka u gajenju paradajza je preterano zalivanje. Ako dobro zalivate, ne trebate često zalivati. Ako imate prosečno tlo, jednom nedeljno je jako dobro natapanje verojatno sasvim dovoljno.

 

Zalivanje uz koren, a ne cele biljke, zadržava vodu tamo gde je biljka može da je koristiti. Preporučuje se zalivanje noću, jer na taj način ima manje sunca i topline za isparavanje vode. Osim što je manje delotvorno, puštanje vode preko cele biljke može podstaći nastanak bolesti. Tokom zalivanja trebali bi lišće održavati što je moguće više suvim.

 

Konačno, za vrtlare koji uzgajaju paradajz u peskovitom tlu možda će biti potrebno češće zalivanje.

Održavanje zdravih biljaka paradajza

 

Jedna od najvažnijih stvari za uspešan uzgoj paradajza jeste osigurati da biljke budu jake i zdrave, što znači puno hranjivih sastojaka u tlu putem komposta. Hranite svoje biljke s malo komposta oko baze tokom cele sezone. Takođe je dobra i „pratnja“. Dve izvrsne pratiteljke paradajza su bosiljak i neven, zato nemojte saditi samoparadajz, savetuju stručnjaci. Raznolik vrt pružiće i više toga za žetvu!

 

Takođe, ako živite u području gde ima divljih životinja, možda će vam trebati visoka ograda. Insekti ne bi trebali predstavljati problem biljkama. Biljke paradajza, međutim, sklone su (nekoliko) bolesti. Ako je potrebno, vrtlari se mogu uputiti u specijalizovanu trgovinu po sredstvo za zaštitu biljaka.

 

Orezivanje i berba

 

Ako paradjz postane glomazan, možete ga obrezati. Stručnjaci savetuju obrezivanje takozvane „srednje grane“. Na biljci  imate središnju stabljiku, a zatim grane s obe strane - taj se prostor naziva međunožje. U međunožju često izraste i treća grana, koja se naziva sisačica. Obrezivanje te treće grane pomaže da energija biljke bude usmerena na grane za proizvodnju plodova.

 

Kadje vaš paradajz zreo, voće nemojte ubrati povlačenjem prema dole, nego držite paradjz i prevrnite ga prema gore kako bi slomila stabljiku s biljke. Stručnjaci savetuju da paradajz držite izvan frižidera.

 

Ako sadite ispravno, zalvate ispravno i držite životinje podalje, ne bi trebalo biti previše teško uzgojiti lep, stabilan urod finog i ukusnog paradajza.

 

(Stil.kurir.rs)

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...