Naša tradicija

Šest dana do Uskrsa: Običaji i verovanja za Strasnu nedelju!

Naziv "strasna" ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post
Lifestyle 10.04.2017. - 09:58h Autor: lookerweekly.com
Foto: Thinkstock

Strasni ponedeljak

 

Ovim danom počinje sedma nedelja posta, koja se naziva velika ili strasna nedelja. Po crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji Isus Hristos učinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju. Naziv "strasna", ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post. Interesantno je da ovaj naziv potiče još iz toga što se, prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i leskovačkoj Moravi u ovoj nedelji, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza. Na Kosovu postoji naziv i strašna nedelja, jer se farbaju uskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik. Ono je značajno, jer po narodnom verovanju, može da odagna strah i razbije gradonosne oblake. Ova nedelja je radna. U njoj se vrše velike pripreme za najveći praznik, Uskrs, kada se ništa ne radi.

 

Ova nedelja ima i naziv "zavalita", kako je nazivaju u jugoistočnoj Srbiji. Na ovaj dan se strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe. Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola. Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima, se iz istog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.

 

Arhimandrit Grigorije upozorava: Ako radite ovo, činite neoprostivi smrtni greh!

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Velika sreda

 

Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. Takođe su ljudi nastojali da na ovaj dan stoku dobro obezbede hranom, kako bi se u predstojećim danima posvetili prazničnim običajima. U Negotinskoj krajini čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.

 

Veliki četvrtak

 

Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja bostana. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko. Na ovaj dan, žene su odlazile na reku gde su palile sveće, koje su pričvršćivale na malim daskama, i puštale ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.

 

Štetni običaji koji su se odomaćili kod Srba: Ovo su nedopustivi gresi prema pokojniku!

 

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

 

Veliki petak

 

Na ovaj dan, prema jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je isus time iskupio ljudske grehe. Veliki petak se još naziva i "petak stradanja", a podrazumeva najstrožiji post. Na ovaj dan, i danas, farbamo uskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji. Jedan od običaja, u leskovačkoj Moravi, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U nekim krajevima, na ovaj dan se ide u lov na rakove, dok se negde love zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja. U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Uskrsa.

 

Najzdravije farbanje uskršnjih jaja: Tehnika koja se prenosi sa kolena na koleno! (VIDEO)

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Velika subota

 

I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, velika subota se u okolini Leskovca naziva još i dugačka subota, jer opominje na na duge Isusove muke na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva još i crvena subota. Razolg leži u verovanju, da su jaja, u trenutku Isusovog vaskrsnuća, postala crvena. Zato se ova boja najviše i koristi pri oslikavanju. Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Uskrs, deca međusobno daruju.

 

Ove začine i biljke unesite u kuću: Oteraćete nesreću i siromaštvo!

 

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Uskrs

 

Uskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Sa krsta u grobnicu preneli su ga njegovi tajni učenici Josif i Nikodim, koji su izmolili dozvolu od Pilata. Na Uskrsu počiva i sva osnova hrišćanske vere i nada svih živih u vaskrsnuće. Način utvrđivanja uskršnjeg datuma ustanovljen je u Nikeji 325. godine. Car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor na koje je osudio sve one hrišćane koji slave Uskrs u vreme praznovanja jevrejskog praznika Pashe. Razlog je bio taj što po jevrejskom računjanu Pashe, mogu da budu i dva Uskrsa u godini. Tako je doneto pravilo da se Uskrs slavi u prvu nedelju (dan), posle prvog punog meseca koji usledi nakon prolećne ravnodnevice. Pravoslavna crkva je ostala verna ovakvom računanju praznika, dok je katoličanstvo odlučilo da odstupi od ovog pravila u XVI veku.

 

Uskršnja torta: Ukusan, jednostavan i jeftin dezert za vašu prazničnu trpezu! (RECEPT)

 

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Postoji niz verovanja i običaja na ovaj dan, koji uključuju uskršnja jaja, a vezani su za napredak, zdravlje i uspeh. Glavni običaj u svim krajevim jeste tucanje jajima (razbijanje) koje ima, pre svega, takmičarski duh, jer ko pobedi uzima jaje poraženog. Posle sedam nedelja posta, običaj je da deca započnu mrs jajetom. Postoji još jedan običaj vezan za najmlađe, a to je da se deca ujutru prvo protrljaju po licu crkvenim crvenim jajetom, kako bi bila zdrava i rumena.

 

Takođe se verovalo da je dobro da na ovaj dan ukućani obnove odeću i obuću. Ponegde se prvo bojeno jaje naziva čuvar, pa je ono i čuvano cele godine. Negde se ovo jaje zove čuvarkuća, negde izmamak (farbano je uz bajanje), negde pereške... Uglavnom su predstavljala zaštitu od bolesti i gradonosnih oblaka. Verovalo se da ovo prvo bojeno jaje, može da opstane tri godine ida bude "sveže". U narodu je jaje simbol plodnosti i života, tako da i danas postoji običaj da se ono uskršnje, zakopa u mravinjak kako bi domaćinstvo bilo napredno. U nekim krajevim su mrvljene ljuske jajeta kako se veštice ne bi u njima prevodile preko reke.

 

Uskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog "praznika nad praznicima", običaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravite sa "Hristos vaskrse", na šta vam oni odgovaraju "Vaistinu vaskrse"!

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs