Ona se danas neće pojaviti na televiziji ni u svoje, ni u tuđe ime. Ona ne zanima nikoga.
Ustala je u šest sati, kao Milena, samo što ne miriše na jabuke nego na jod. Nema ni kosu ni dojku, nijedan od simbola ženstvenosti koje nam servira internet. Povremeno ulazi na internet portale i gleda kako svi mi lajkujemo objavu da se poznata glumica izlečila od iste bolesti. Njene su šanse male. Ona nema ni lajk, ni podršku, ni novac ni zaštitu. Otišle su velike prijateljice, otišao je i muž, otišla i lepota, i mladost i zdravlje, ostala je sama. Nema je na Instagramu, niti će iko lajkovati ako njoj bude bolje. Danas je ostala bez karanfila.
Ona danas neće pričati o razlikama između plata njenog muškog kolege menadžera i nje. Ustala je u šest sati. Na bankomatu je čekala naknadu za nezaposlene, koja će možda stići danas, a možda sledećeg ponedeljka. Ona povremeno čisti stanove i kancelarije, i na kraju meseca bude nekako dovoljno i za patike sinu i za studentski dom ćerki. Položaj žene u politici je ne zanima je, oprostite joj. Od svih žena sveta, ona vidi samo svoju ćerku i još uvek se nada da će fakultet koji joj plaća čisteći toalete doneti svetlo u njihove živote. S ribaćom četkom u ruci i ona je danas ostala bez karanfila.
Ona se neće gurati u prve redove, pred kamere i u televizijske emisije. Neće ni isticati kako je jednako obrazovana kao njene muške kolege, a prima manju platu. Nije obrazovana, oprostite joj. I ona je ustala u šest sati i došla na posao. Hladno je u prodavnici u kojoj radi, kao i svake zime. Pogotovo kad je vetar. Možda će i jutros neka faca doći ispred njene salamoreznice i cupkati skupom cipelom o pod dok mu ona naseče kulen i sir za sendvič i naređivati joj da požuri. Ona će stisnuti zube i izdržati još jedan dan na poslu, a kad dođe kući, čekaće je muž alkoholičar i deca koja ne pitaju je li dovoljno odmorna da skuva ručak, okupa ih, napiše domaći s njima, opere suđe i veš i pospremi stan. I ona je danas ostala bez karanfila.
Žena koja ceni sebe mora da donese ovih 15 odluka: Devetu pod hitno!
Ona ne izlazi večeras s prijateljicama, nego pere suđe za minimalac u restoranu u kojem će se slaviti Dan žena. Njeno dete nosi njeno prezime, junak se od prvog meseca trudnoće nije javio na telefon. Radi dva posla. Ruke su joj pune žuljeva i bole je zglobovi. Uveče, kad dete zaspi, nema ko da je zagrli. Kada je na pismenom zadatku tema "moj tata", njeno dete bilo je potpuno zbunjeno. Sve mu je objasnila, rekla mu da ga dovoljno voli za oboje, ono je zaspalo, a ona plakala sama u krevetu. I ostala bez karanfila.
Danas će svi pričati i pisati o broju menadžerka, profesorki, doktorki, direktorki i procentima u vladi. Pričaće se o ravnopravnosti i neravnopravnosti. I zaboraviće se da su žene iz jedne od kategorija iznad prvenstveno ponižene kao ljudska bića.
Kao žene su samo zaboravljene danas kad se broje plate i pozicije i kad niko ne spominje žene u senci koje su trpele život da bi neke od nas bile u prvim redovima i borile se za ravnopravnost.
Ćutala 70 godina, više nije mogla da izdrži: Glumica u suzama otkrila stravične traume iz detinjstva
