Srpska narodna poezija oduvek je obilovala erotikom. Međutim, od svih pesama koje je Vuk Stefanović Karadžić zapisao u narodu, i danas nas najviše intrigiraju one "bezobrazne" u kojima dominiraju "sramotne reči". U njima, svakako, erotika najviše preovladava. One nisu zaslužile da budu objavljene u Vukovim zbirkama i ostale su skrajnute. Zašto?
Svakako da nisu umetnički najvrednije, niti u rangu epskih i lirskih, ženskih, pesama sa elegičnim tonovima. Svakako je i da se razlikuju upravo zbog eksplicitnog i prostog rečnika koji se u njima upotrebljava. Međutim, ako su baš te reči zabeležene upravo u našem narodu i bile korišćene naširoko kod tog istog naroda… ako ih je i Vuk sam uneo u svoj Prvi rječnik iz 1818, nije sasvim jasno zašto od ovih pesama većina čitalaca i dan danas zazire, kao da je reč o nečemu toliko skaradnom što nije na visini Vukovog zadatka.
Devojka je zrela za udaju kad joj porastu grudi: Bizarni bračni običaji Srbije!
Iznenadiće vas koje je psovke Vuk uneo u Prvi srpski rječnik!
Kako u narodnom govoru postoje, zašto bi bilo čudno da se nađu u ostvarenjima narodnog pevača?! Tako je Vuk u Rječnik uveo reči poput guzičetina, jebucanje, kuropecanje, pičkaroš, prdačina i td. On je, kao verni etnograf, predstavio govorni narodni jezik baš kako je i čuo, i tako sačuvao autentični narodni duh od anonimnosti.
"Idi, seko, u taj šaš,
Namesti se k'o što znaš!
Neću doći da me znaš
Već ću doći da mi daš!"
U ovim Vukovim erotskim pesmama krije se prava i ogoljena slika narodnog bića koja ume da bude šaljiva i komična, ali je često i ozbiljna. U njima su najčešće neko momče i devojče koji se opklade da će provesti noć zajedno, ali da neće stupiti u seksualni čin. Devojka je ta koja se obično pokaže manje izdržljivom, a muškarac manje strpljivim. Tu su i pesme o švalerima, devojke koje se iskradaju u "šiškanje"… Čak se i polni organi izvesno predstavljaju i opisuju, te porede sa raznim predmetima ili im se pripisuju neke situacije, pa se tako svade pica i guzica, pa jedna na kraju bolje prođe od druge.
Predstavljamo vam neke od pesama iz knjige Crven ban:
Opklada momka i djevojke
Govorilo momče neženjeno,
govorilo lijepoj đevojci:
"Od’, đevojko, da se opkladimo
u tvoj đerdan i u konja moga:
da jedinu noćcu prenoćimo,
da se jedno drugog ne mašimo."
Što rekoše, to i učiniše.
Kad je bilo oko polunoći,
al’ govori lijepa đevojka:
"O junače, obrni se k meni –
mrtvoga te majka obrtala!
Zagrli me – usale ti ruke!
Poljubi me – istrula ti usta!
Ujedi me – ispali ti zubi!"
Najstariji običaj: Zašto mlada stoji sa mladoženjine leve strane?
Da je sreća
Da je sreća i od Boga daća,
Ne bi žene ni nosile gaća,
Već košulju dokle gaće vežu.
Starac i baba
Sitna kiša rominja,
Starac babu kominja
U livadi na kladi,
Teško starcu na babi!
Uhvaćena
Ja posijah bob i dinje,
Navrani se devojčica,
Dinje brati, bob zobati.
Ja je čekah jednu veče,
Ja je čekah i dočekah,
Stavih ruku u nedarca,
U nedarca dva krastavca,
Nit’ su zrela, ni prezrela,
No najlepša za grizenje,
Stavih ruku malo niže,
Malo niže, niže pupka,
Ispod pupka dinja pukla,
A iz dinje voda teče,
Nagnah konja te napojih
I jedva se ja odvojih.
Staro narodno verovanje: Znate li šta će vam se desiti ako odbijete kumstvo?
I na kraju, da damo odgovor na pitanje zašto se ove pesme najčešće čitaju krišom i gotovo ne pominju kad je Vukov sakupljački rad u pitanju:
Ne bismo rekli da je reč o patrijarhalnom stidu i moralu kod naših ljudi, već o lažnom osećaju stida. Svakog čoveka koji ih pročita, pesme će sigurno naterati na smeh. A posle tog smeha čovek mora jednostavno priznati kako se baš iza svih tih slikovitih erotskih predstava krije gotovo prostudirana životna istina. Zato nema razloga da se ove pesme ne prihvate onakvima kakve jesu – bez stida i zazora.
I ne budimo lažni pravednici, u današnjem svetu pornografije i javnog srama, filmova, spotova i rijalitija punih nepotrebne golotinje, ove Vukove pesme su pravi biser i blago one prave naivne i “meke” erotike koja je potekla iz naroda.
Najbizarniji srpski seksualni običaj: I ovo je bilo deo tradicije!
