Psihijatar Džordž Vailant (George Vaillant), profesor na Univerzitetu Harvard, tvrdi da se zaključci istraživanja mogu sažeti u ovih pet saveta koje svako može da primeniti na svoj život i postane ispunjeniji i zadovoljniji.
Ljubav je najvažnijaMožda ova teza deluje suviše očigledno, ali, zapravo, mnogim ljudima nije. Ljubav je, zaista, ključ za srećniji i ispunjeniji život. Vailant tvrdi kako postoje dva nivoa sreće: prvi je ljubav (ne samo romantična), a drugi je pronalazak životnog puta u kojem ljubav nije prepreka. Svakako, najvažnije otkriće ovog istraživanja je činjenica da je veza sa partnerom presudna za sreću i zadovoljstvo. Možete imati uspešnu karijeru, novac i zdravlje, ali bez prave ljubavi i podrške nikada nećete biti srećni.
Sreća nije novac i moćOtkriveno je da novac i moć nisu u korelaciji sa srećom. Ali, to nikako ne znači da novac i moć nisu važni, već da su samo mali deo mnogo veće slike. Naučnici su, takođe, otkrili da je zadovoljstvo na radnom mestu mnogo važnije od količine zarađenog novca.
Veze su presudne"Radost je veza. Što više područja u svom životu možete povezati to bolje", tvrdi Vailant. Čvrsta povezanost sa porodicom i rodbinom, prijateljima i kolegama najjači je indikator zadovoljstva u životu, kao i veze između posla, hobija, prijatelja i drugih aspekata života.
Izazovi i perspektivaPutovanje od nezrelosti do odrastanja je put od narcisoidnosti do povezanosti. Veliki deo te promene tiče se našeg odnosa prema izazovima. Naime, tajna je u drugačijoj perspektivi. Sebične motive zamenite kreativnošću, pomaganjem drugima i prihvatanjem izazova. Mehanizmi pomoću kojih se suočavamo sa izazovima imaju značajan uticaj na socijalnu podršku i sveukupnu dobrobit. Vailant ističe i da je kreativno izražavanje, takođe, odličan način produktivnog suočavanja sa izazovima i dostizanjem sreće.
Sreća je iza uglaBez obzira koliko je naše detinjstvo bilo teško ili nas život nije mazio, uvek možemo biti srećniji. Jedan od ispitanika koji su učestvovali u ovom istraživanju, Godfrey Minot Camille, na početku samog istraživanja imao je statistički najmanje šanse da bude srećan, a na kraju je završio među najsrećnijima. Zašto? Zato što je ceo svoj život potrošio tražeći ljubav, zaključuje Vailant.
