Mak Filiser bio je deka koji je poslednje dane svog života provodio u staračkom domu.
Uvek je bio sam, niko mu nije dolazio u posetu, a vreme je provodio sedeći, zamišljeno gledajući kroz prozor i poslušno sledio naredbe sestara koje su bile zadužene za brigu o njemu.
Kada je preminuo, bio je to za starački dom dan kao i svaki drugi - samo još jedan starac koji ništa nije ostavio iza sebe.
Ali, kada su sestre počele sa pakovanjem ono malo njegovih stvari, pronašle su list papira, na kom je drhtavom rukom bila ispisana pesma. Ti brojni redovi zagolicali su maštu zaposlenih žena i rešile su da pročitaju pesmu koju je napisao starac. Tada su shvatile da su svakog dana pravile kobnu grešku, ali bilo je već kasno.
Oduševljene i skrhane sadržajem pesme, napravile su kopije za sve zaposlene, jedna ju je poslala porodici u Australiju, odakle je odjeknula kroz ceo svet!
Pročitajte dirljive reči i naučićete važnu lekciju:
Zastaće vam knedla u grlu: Priča zbog koje se cela Srbija stidi!
Džangrizavi starac
Šta vidite, sestre? Šta vidite?Šta mislite kad gledate u mene? Džangrizavog starca. Ne posebno mudrog.Nesigurnog iz navike. Sa lutajućim pogledom?Kome hrana curi niz usta, a on ne odgovara kada glasno kažete "volela bih da se potrudiš!Koji naizgled ne primećuje stvari koje činiš. I koji uvek gubi cipelu ili čarapu?Koji, opirao se ili ne, pušta da radiš po volji,Sa kupanjem i hranjenjem da ispuniš dugi dan?Da li to misliš? Da li to vidiš?Onda otvori oči, sestro, jer ne gledaš u mene!Reći ću ti ko sam, dok sedim ovde tako mirno.Dok radim šta želiš, dok jedem po tvojoj volji...Ja sam dete od deset godina, sa ocem i majkom, braćom i sestrama, koji vole jedni druge.Mladić od šesnaest... sa krilima pod petama koji sanja da će uskoro da spozna ljubav...Mladoženja od skoro dvadeset... moje srce poskakuje.Sećam se zakletve... koju sam obećao da ću održati.Sa dvadeset i pet, sad imam svoju decu.Koja me trebaju da ih vodim i obezbedim srećan, topao dom.Čovek od trideset... Moja deca rastu brzo, vezani jedni za druge vezama koje će da traju.
Lekcije iz života preminulog deke: Ovih 15 stvari radite svaki dan, da se posle ne biste kajali!
Sa četrdeset moji mladi sinovi su odrasli i otišli,Ali moja žena je pored mene da osigura da ne žalim.Sa pedeset, ponovo bebe se igraju oko mojih kolena,Ponovo znamo decu ja i moja voljena.Mračni dani su preda mnom. Moja žena je sad mrtva.Gledam u budućnost i tresem se u strahu, pošto moji mladi sada imaju svoje mlade.I mislim o godinama... o ljubavi koju sam znao.Sad sam star čovek... i priroda je okrutna.Šala je učiniti starost da izgleda budalasto.Telo, ono se raspada. Snaga i gracioznost me napuštaju, samo kamen ostaje tamo gde je nekad bilo srce.Ali unutar ove stare lešine, mladić i dalje boravi.I s vremena na vreme... moje ranjeno srce poraste,I sećam se radosti... i sećam se bola. I volim i živim život ispočetka.Mislim na godine, premali ih je broj koje su prošle prebrzo.I prihvatam prostu činjenicu... da ništa ne može da traje!Zato otvorite oči ljudi... otvorite i vidite.Nisam džangrizavi starac.Pogledajte bliže i vidite... MENE!
Ukoliko ste pažljivo pročitali pesmu, sigurno ćete sledeći put kada vam padne na pamet da "otpišete" nekoga samo zato što je u poznim godinama, predomislićete se.
Gledajte u dušu, ne u godine. Gledajte duboko u oči, ne u bore.
Mama genije oduševila svet: Lekciju koju je očitala sinu (13) svako treba da pročita!
