„On je bio najopasniji robijaš, ubio je više od 50 ljudi“: Posle 25 godina u najstrožem zatvoru, čuvar otkrio šta su najpoznatiji zločinici radili iza rešetaka

Šta je sve video za 25 godina?

Dok su Redži i Roni Krej gvozdenom rukom vladali londonskim podzemljem, pucajući, ubadajući i prebijajući one koji bi im se našli na putu, njihov stariji i mirniji brat Čarli Krej važio je za čoveka iz senke. Skotland jard je, prema navodima britanskih medija, verovao da je upravo on bio jedan od ključnih ljudi iza njihove kriminalne organizacije.

Kada se imperija blizanaca Krej konačno urušila, Čarli je takođe završio iza rešetaka. Osuđen je na deset godina zatvora zbog pomaganja braći nakon ubistva rivalskog gangstera Džeka „Šešira“ Mekvitija.

Ponovo je uhapšen 1997. godine, ovog puta zbog uloge u velikom lancu trgovine drogom. Pokušao je da proda dva kilograma kokaina, ne znajući da je čovek sa kojim pregovara zapravo policajac na tajnom zadatku.

Uprkos kasnijim tvrdnjama da je bio svojevrsna „vreća za udaranje“ mlađe braće i pričama njihovih poznanika da je bio znatno blaži od Redžija i Ronija, Čarli je bio duboko povezan sa kriminalnim svetom.

Međutim, imao je stranu koju malo ko očekuje od člana jedne od najčuvenijih britanskih kriminalnih porodica.

Čarli Krej je vikendom pravio kolače

Upravo tamo upoznao je Čarlija Kreja – i njegove kulinarske sposobnosti.

„Vikendom su Čarli Krej i nekoliko starih londonskih gangstera pravili makarone i kolače“, ispričao je Tom.

Zatvorenici bi potom prilazili čuvarima i nudili ih onim što su napravili.

„Pitali bi: 'Hoćete li kolač ili makaron, šefe?' Bio je to opasan posao, ali bilo je i lepih trenutaka“, prisetio se.

Za Toma je upravo taj neobični kontrast bio podsetnik na složenost ljudi koji su se nalazili iza zatvorskih vrata.

„Pretpostavljam da to pokazuje da smo svi ljudska bića i da svi imamo sposobnost da budemo 'normalni', šta god to za nekoga značilo.“

Jednu stvar Krej navodno nije mogao da podnese

Poznati britanski gangster Frenki Frejzer svojevremeno je Čarlija opisao kao čoveka koji je bio „previše fin“ za kriminal. Iako nije bio poznat po istoj vrsti brutalnosti kao njegova mlađa braća, očigledno mu njihovo nasilje nije predstavljalo prepreku da bude deo tog sveta.

Ipak, Tom tvrdi da je postojalo ponašanje koje Čarli Krej nije tolerisao – psovanje pred ženama.

„Poludeo bi i rekao: 'To je toliko nepristojno, ne treba psovati pred ženama.'“

Tom smatra da je to proizlazilo iz vrednosti generacije kojoj je pripadao.

„Možda je bio gangster, ali je žene smatrao neprikosnovenim i verovao je da treba brinuti o njima. Neki zatvorenici bili su takvi.“

Čuveni rival braće Krej u zatvoru otkrio neverovatan talenat

Tokom šezdesetih godina najveći rivali braće Krej bili su članovi bande Ričardson, koja je kontrolisala delove jugoistočnog Londona.

Na njenom čelu nalazila su se braća Čarli i Edi Ričardson. Njihova grupa dobila je nadimak „Banda za mučenje“ zbog brutalnih metoda koje su koristili protiv protivnika.

Posao sa otpadnim metalom i kompanija sa aparatima za zabavu služili su, prema britanskim izvorima, kao paravan za kriminalne aktivnosti koje su uključivale trgovinu drogom, reketiranje i iznudu.

Obojica su 1967. završila u zatvoru. Edi je osuđen na 15, a Čarli na 25 godina.

Edi Ričardson ponovo je zatvoren 1989. zbog zavere u vezi sa uvozom droge. Upravo tokom te zatvorske kazne upoznao ga je Tom.

Iako je njegovo ime bilo povezivano sa nasilnim londonskim podzemljem, iza rešetaka pokazao je sasvim drugačiju stranu.

Gangster koji je postao slikar

„Bio je neverovatan umetnik. Naslikao je mnogo murala u zatvoru, a kada je izašao, posvetio se umetnosti. Mnoge njegove slike prodavale su se za veliki novac“, ispričao je bivši čuvar.

Tomu je posebno bilo žao što je Ričardson taj talenat otkrio tek u zatvoru.

„Počeo je da slika samo da bi imao čime da se bavi. Da je počeo ranije, pre nego što je postao gangster, možda bi vodio potpuno drugačiji život. Bio je neverovatan umetnik – naslikao je mnoštvo murala u zatvoru, a kada je izašao iz zatvora, koncentrisao se na umetnost i mnoga njegova dela su se prodavala za mnogo novca.Šteta što je otkrio ovaj talenat tek kada je bio u zatvoru. Počeo je da ga razvija samo zbog nečega. A da je to uradio pre nego što je postao gangster, možda bi vodio potpuno drugačiji život.“

Rad sa osuđenicima na doživotne i višedecenijske kazne imao je svoje specifičnosti. Kako objašnjava Tom, život u zatvoru poput Long Lartina tekao je drugačijim ritmom nego u ustanovama nižeg stepena bezbednosti.

Čuvari i zatvorenici provodili su godine zajedno, pa su vremenom razvijali određenu vrstu odnosa. Razgovarali su, šalili se i igrali društvene igre.

Tom kaže da svoju ulogu nikada nije posmatrao kao dodatno kažnjavanje osuđenika.

„Moj posao nije bio da ih kažnjavam. Gubitak slobode je njihova kazna.“

Svoj zadatak video je u tome da im pomogne da izdrže kaznu, ali i da, kada je moguće, doprinese njihovoj rehabilitaciji.

„Neko mora da brine o njima kada budu osuđeni, a ljudi to zaboravljaju.“

„Bio je najopasniji zatvorenik sa kojim sam ikada radio“

Zatvorski dani često su prolazili uz pikado, šah, fudbal ili „Skrebl“. Upravo je zahvaljujući društvenim igrama Tom razvio neobičan odnos sa Viktorom Kastigadorom, osuđenim ubicom poreklom sa Filipina.

„Bez ikakve sumnje, bio je najopasniji zatvorenik sa kojim sam ikada radio, a verovatno i jedan od najopasnijih u čitavom sistemu“, rekao je Tom.

Kastigador, poznat pod nadimkom „Ubica sa bakljom“, osuđen je na doživotnu robiju nakon što je 1989. vezao dvojicu radnika obezbeđenja jedne igraonice u londonskom Sohou i usmrtio ih spaljivanjem.

Umro je u zatvoru 2017. godine.

Godinu dana pre smrti ubio je drugog zatvorenika tako što ga je pretukao kamenom koji je prethodno sakrio u čarapu. Tokom godina iza rešetaka počinio je i niz ozbiljnih napada na druge zatvorenike.

Postojale su i tvrdnje da je svojevremeno bio angažovan da ubije nekadašnjeg filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa pre nego što je 1985. stigao u Veliku Britaniju.

Ipak, Tom tvrdi da je njegovo ponašanje prema pojedinim čuvarima bilo potpuno drugačije.

Ubica je obožavao da kuva tajlandsku hranu

Kastigador je, prema Tomovim rečima, prema čuvarima sa kojima je imao dobar odnos umeo da bude izuzetno prijatan. Bio je i odličan kuvar, a specijalitet mu je bila tajlandska hrana.

„Igrao sam sa njim 'Skrebl' i veoma dobro sam ga upoznao. Mislim da sam mu se dopadao. Imao je omiljene čuvare na odeljenju, a među njima smo bili ja i još trojica ili četvorica sa kojima se dobro slagao.“

Jedne večeri Tom je odlučio da ga direktno pita o njegovoj kriminalnoj prošlosti.

Dok su, kao i obično, igrali „Skrebl“, upitao ga je koliko je ljudi ubio.

„Rekao mi je: 'Ne možeš to da me pitaš! Ne možeš to da me pitaš.' A ja sam mu rekao: 'Hajde, sada više nije ni važno, nikada nećeš izaći.'“

Tada je Tom odlučio da od pitanja napravi svojevrsnu igru.

Pitao ga je da li je ubio više od deset ljudi. „Da, više od deset“, odgovorio je, prema Tomovom sećanju. Više od 20? Ponovo je odgovorio potvrdno. Tom je nastavio – više od 30, više od 40, pa više od 50? Na svako pitanje dobio je potvrdan odgovor.

„Tada mi je već dosadilo i rekao sam: 'Ma, zaboravi, hajde, ti si na potezu.'“

Tom je ispričao i jedan događaj koji pokazuje koliko je rad u zatvoru najvišeg stepena bezbednosti mogao biti nepredvidiv.

Jednom je sa galerije čuo komešanje i pogledao prema odeljenju ispod sebe. Kastigador je držao mladog zatvorenika koji je, prema Tomovim rečima, na odeljenje došao pokušavajući da se nametne ostalima.

Kastigador ga je brutalno tukao.

Tom je znao da nema mnogo vremena za reakciju.

„Pomislio sam: 'Bože, nemam vremena, nemam vremena ni da aktiviram alarm.' Samo sam povikao: 'Viktore! Hajde, ostavi ga na miru.'“

Kastigador ga je pogledao i, prema njegovim rečima, postavio gotovo neverovatno pitanje:

„Tome, mogu li samo još jednom da ga udarim?“

Tom mu je odgovorio da može, tvrdeći da je znao da će to svakako učiniti.

Nakon poslednjeg udarca, Kastigador je gurnuo mladića prema čuvaru. U roku od nedelju dana, kaže Tom, taj zatvorenik je prebačen u drugu ustanovu.

Tek iz novina shvatio koga je upravo primio u zatvor

Humor je, prema sećanju bivšeg čuvara, bio jedan od načina da ljudi izdrže svakodnevicu iza zidina zatvora.

Ponekad bi tek posle nekoliko nedelja ili meseci saznao zbog čega je određeni čovek osuđen.

Jedne večeri radio je na posebnom odeljenju u kojem su držani zatvorenici osuđeni ili osumnjičeni za terorizam.

Kupio je novine, skuvao čaj i pogledao naslovnu stranu. Tada je shvatio da se na njoj nalazi čovek kojeg je upravo primio – Abu Katada, radikalni islamistički propovednik koji je godinama bio predmet britanskih i međunarodnih bezbednosnih postupaka.

Bilo je zatvorenika zbog kojih bi mu se, kako kaže, „digla kosa na glavi“, ali je tokom godina naučio da tokom obavljanja posla mora da napravi jasnu granicu.

„Morate da zaboravite njihove zločine, jer ne biste mogli pravilno da radite svoj posao kada biste svakom zatvoreniku sudili zbog onoga što je učinio.“

„Nema smisla praviti neprijatelje“

Sa mnogim zatvorenicima, kaže, uspevao je da izgradi korektan odnos.

„Sa velikim brojem zatvorenika sa kojima sam radio odlično sam se slagao. Verovatno zato što sam na sve to gledao pomalo kao na omladinski klub za odrasle. Da biste izdržali sve te sate, nema smisla stvarati neprijatelje. Samo želite da sve protiče što mirnije.“

Ipak, iza neobičnih priča o kolačima, slikanju, kuvanju i društvenim igrama krila se mnogo mračnija svakodnevica.

Tom je prisustvovao napadima nožem, radio sa zatvorenicima koji su se teško samopovređivali i razdvajao masovne tuče u kojima je učestvovalo i po dvadesetak ljudi.

Jednom je morao da bude vezan lisicama za zatvorenika koji je sebi odsekao uvo, dok su ga vodili u bolnicu kako bi lekari pokušali da mu ga ponovo prišiju.

Godine provedene u takvom okruženju, priznaje, mogu ostaviti ozbiljne posledice po mentalno zdravlje zatvorskih službenika.

Posle svega što je video, i dalje veruje u rehabilitaciju

Danas ima 62 godine i više ne radi u zatvorskoj službi. Uprkos svemu čemu je prisustvovao tokom četvrt veka, nije izgubio veru da pojedini ljudi mogu promeniti život nakon izlaska iz zatvora.

Kaže da je od odlaska iz službe slučajno sreo nekoliko bivših zatvorenika. Jedan susret posebno pamti. Pre oko šest meseci otišao je da zameni gumu na automobilu. Ušao je u servis, a kroz vrata se pojavio mladić azijskog porekla.

„Zdravo, Tome, kako si?“, obratio mu se.

Tom ga je prepoznao kao bivšeg zatvorenika i pitao kako mu ide.

Čovek mu je odgovorio da je potpuno promenio svoj život.

Za nekoga ko je 25 godina svakodnevno gledao ljude u najtežim okolnostima, upravo je takav susret predstavljao potvrdu onoga u šta je sve vreme verovao.

„Fantastično je videti tako nešto. Upravo je u tome poenta“, zaključio je za "Dejli Mejl" bivši zatvorski čuvar.