- Biomedicinski inženjer Džozef Ditruri proveo je 100 dana u podmornici na oko sedam metara dubine, da bi ispitao uticaj povišenog pritiska na organizam.
- Posle eksperimenta zabeleženi su niži holesterol, manja telesna težina, viši testosteron i promene u moždanoj aktivnosti, ali i privremeno smanjenje visine.
- Naučnici upozoravaju da je reč o jednom učesniku, pa se rezultati ne mogu uzeti kao dokaz da hiperbarično okruženje usporava starenje.
Džozef Ditruri je biomedicinski inženjer koji je odlučio da sprovede krajnje neobičan eksperiment. Proveo je čak 100 dana u podmornici na dubini od oko sedam metara, nedaleko od obale Floride. Njegov cilj nije bio samo da postavi rekord, već da ispita kako dugotrajno izlaganje povišenom pritisku utiče na ljudski organizam.
Niko pre njega nije proveo toliko vremena živeći pod vodom u sličnim uslovima. Kada se Ditruri vratio na površinu, njegovo iskustvo privuklo je pažnju naučne javnosti, a rezultati merenja pokrenuli su brojna pitanja o tome kako organizam reaguje na dugotrajno boravljenje u hiperbaričnom okruženju.
Šta je istraživač želeo da ispita?
Ditruri, koji je tada imao 60 godina, posebno se interesovao za hiperbaričnu terapiju kiseonikom. Ova metoda koristi se, između ostalog, u lečenju dekompresione bolesti i trovanja ugljen-monoksidom. Tokom tretmana pacijent udiše kiseonik u komori u kojoj je pritisak viši od atmosferskog, a jedna seansa obično traje oko sat vremena.
Ditruri je želeo da proveri šta bi se dogodilo kada bi se organizam umesto kratkotrajnim seansama izložio povišenom pritisku tokom više meseci. Boravio je u okruženju sa pritiskom od oko 1,6 atmosfera, odnosno približno 25 funti po kvadratnom inču.
Jedna od njegovih pretpostavki bila je da bi ovakvo okruženje moglo da utiče na procese povezane sa starenjem, uključujući funkcionisanje matičnih ćelija i stanje telomera, završnih delova hromozoma koji se često proučavaju u istraživanjima dugovečnosti.
Promene u organizmu nakon 100 dana
Po povratku na površinu, Ditruri je prijavio niz promena koje su zabeležene tokom praćenja njegovog zdravstvenog stanja.
Prema rezultatima koje je objavio, nivo holesterola smanjio mu se za 72 poena, dok je izgubio oko osam funti, odnosno nešto više od 3,5 kilograma, iako nije menjao način ishrane. Istovremeno, pojedini pokazatelji povezani sa stresom i upalnim procesima bili su niži, dok je nivo testosterona porastao.
Časopis "Popular Mechanics" izvestio je o sedmostrukom povećanju nivoa testosterona.
Ipak, dugotrajni boravak pod povišenim pritiskom nije doneo samo pozitivne promene. Pritisak je uticao i na njegovu kičmu, a njegova telesna visina privremeno se smanjila za oko tri četvrtine inča, odnosno približno 1,9 centimetara. Sam Ditruri ovaj efekat opisao je kao svojevrsno prijatno iznenađenje.
Priprema za eksperiment bila je deo istraživanja
Ditruri je svoje telo pažljivo pripremao za eksperiment. Pre nego što je zaronio, zatamnio je prozore u svom domu i snizio temperaturu kako bi uslovi na kopnu bili što sličniji onima koje će imati tokom boravka pod vodom.
Posebnu pažnju posvetio je i snu. Tokom boravka u podmornici njegova REM faza sna, prema njegovim merenjima, bila je približno dvostruko duža nego na kopnu.
Elektroencefalogram urađen nakon eksperimenta pokazao je promene u obrascima moždane aktivnosti, uključujući veću koherentnost. Ditruri smatra da bi hiperbarično okruženje moglo dugoročno da utiče na različite aspekte zdravlja, a ne samo na konkretna stanja za čije se lečenje hiperbarična terapija već koristi.
Međutim, važno je naglasiti da se njegovi rezultati ne mogu automatski primeniti na opštu populaciju, jer je eksperiment sproveden na samo jednom učesniku.
Kolege upozoravaju na ograničenja
Nisu svi naučnici saglasni sa zaključcima koje Ditruri izvodi iz svog iskustva.
Nil Polok sa Univerziteta Laval, koji proučava fiziologiju ronjenja, ukazuje na to da veliki broj pacijenata prolazi kroz hiperbarične tretmane prema medicinskim protokolima, ali da to samo po sebi ne znači da dugotrajno izlaganje povišenom pritisku produžava životni vek.
I drugi istraživači doveli su u pitanje pojedine interpretacije rezultata. Rad izraelskih istraživača koji se često navodi u raspravama o potencijalnom uticaju hiperbarične terapije na starenje, prema njihovim sopstvenim objašnjenjima, bio je pogrešno interpretiran kada su njegovi rezultati predstavljani kao dokaz da terapija može usporiti starenje kod ljudi.
Kinđal Seturaman sa Univerziteta Merilend bio je još direktniji, ističući da su dobro poznati faktori poput uravnotežene ishrane, redovne fizičke aktivnosti, kvalitetnog sna, smanjenja stresa i društvenih kontakata mnogo značajniji temelji zdravog starenja.
Šta sledi?
Ni sam Ditruri ne krije da njegov eksperiment ima ozbiljna ograničenja. On je bio jedini učesnik, zbog čega se njegovi rezultati ne mogu smatrati konačnim dokazom bilo kakvog zdravstvenog efekta hiperbaričnog okruženja.
Ipak, njegovo iskustvo poslužilo je kao osnova za dalje istraživanje. Ditruri se priključio projektu na Državnom univerzitetu Arizone, koji je deo takmičenja Healthspan XPRIZE, čiji nagradni fond iznosi 101 milion dolara.
U novom istraživanju planirano je učešće oko 200 ljudi koji će biti podvrgnuti sličnom protokolu hiperbarične terapije, ali pod znatno strože kontrolisanim uslovima.
Za razliku od Ditrurijevog ličnog eksperimenta, istraživanje sa većim brojem učesnika trebalo bi da omogući naučnicima da preciznije utvrde da li promene koje su kod njega zabeležene predstavljaju izolovan slučaj ili se mogu ponoviti i kod drugih ljudi.
Upravo će takvi rezultati pokazati koliko zaista možemo da povežemo dugotrajno izlaganje povišenom pritisku sa procesima starenja i promenama u ljudskom organizmu.
