Dok danas gotovo da ne možemo da zamislimo leto bez klima-uređaja, nekada su ljudi morali da se oslanjaju na domišljatost i iskustvo kako bi rashladili svoje domove. Iako nisu imali savremene uređaje, naše bake znale su kako da i tokom najvećih vrućina u kući zadrže prijatnu temperaturu.
Jedan od njihovih najefikasnijih trikova bio je postavljanje paravana, trščanih zavesa ili platnenih zastora na spoljašnju stranu prozora. Ova jednostavna metoda nije bila samo deo tradicije, već je imala vrlo praktičnu svrhu – sprečavala je da sunčevi zraci direktno zagrevaju staklo i zidove, čime se unutrašnjost doma znatno sporije zagrevala.
Zašto su paravani bili toliko efikasni?
Mnogi danas navuku zavese ili spuste roletne kada sunce počne da prži. Međutim, tada je deo toplote već prošao kroz staklo. Naše bake znale su da je mnogo delotvornije zaustaviti sunčeve zrake pre nego što stignu do prozora.
Paravani od trske, bambusa ili gustog platna pravili su hlad i smanjivali zagrevanje staklenih površina. Između paravana i prozora ostajao je sloj vazduha koji je dodatno ublažavao prodor toplote, pa je temperatura u prostoriji mogla biti primetno niža nego napolju.
Trik koji pojačava efekat hlađenja
U mnogim krajevima Srbije i regiona paravani su se tokom najtoplijeg dela dana povremeno kvasili vodom. Kako je voda isparavala, vazduh koji je prolazio kroz vlažnu trsku ili platno postajao je nešto svežiji. Ovaj princip poznat je kao evaporativno hlađenje i koristi se i danas u pojedinim rashladnim sistemima.
Naravno, efekat nije bio jednak kao kod klima-uređaja, ali je mogao da snizi osećaj toplote i učini boravak u kući znatno prijatnijim.
Prozori su se otvarali u pravo vreme
Još jedna navika naših baka bila je da se kuća provetrava rano ujutru i kasno uveče, kada je vazduh najhladniji. Tokom dana prozori okrenuti ka suncu uglavnom su ostajali zatvoreni, a paravani spušteni.
Na taj način hladan jutarnji vazduh ostajao je duže zarobljen u prostorijama, dok je vreli spoljašnji vazduh teže prodirao unutra.
Debeli zidovi i prirodni materijali bili su saveznici
Stare kuće često su građene od opeke, kamena ili naboja, sa znatno debljim zidovima nego što je to danas slučaj. Takvi materijali sporije su se zagrevali, pa je unutrašnjost doma ostajala prijatna čak i kada bi napolju temperature prelazile 35 stepeni.
Uz to, drvene škure, strehe i vinova loza koja je pravila prirodan hlad dodatno su štitili kuću od direktnog sunca.
Još nekoliko trikova koje su bake primenjivale
Pored paravana, domaćice su koristile i druge jednostavne metode:
- mokre čaršave ili pamučne zavese na prozorima, koje su blagim isparavanjem osvežavale vazduh;
- zalivanje dvorišta i terasa predveče kako bi se rashladio prostor oko kuće;
- držanje vrata podruma otvorenim, jer je iz njega dolazio hladniji vazduh;
- kuvanje u ranim jutarnjim satima kako se dom ne bi dodatno zagrevao tokom podneva;
- boravak u prostorijama okrenutim ka severu, koje su prirodno hladnije.
Da li ovaj trik može da pomogne i danas?
Iako klima-uređaji pružaju najbrže i najefikasnije hlađenje, stručnjaci ističu da spoljašnje senčenje prozora i dalje predstavlja jedan od najboljih načina za sprečavanje pregrevanja doma. Spoljašnje roletne, tende, platneni zastori ili paravani mogu značajno smanjiti zagrevanje prostorija, a samim tim i potrebu za stalnim radom klime.
Zato nije slučajno što se mnogi stari običaji ponovo vraćaju u domove. Ono što su naše bake znale iz iskustva, danas potvrđuju i stručnjaci – najbolje je sprečiti da toplota uđe u kuću, umesto da je kasnije pokušavamo rashladiti. Jednostavan paravan na prozoru možda deluje staromodno, ali i dalje može biti veoma koristan saveznik tokom letnjih vrućina.
