Kako razlikovati pametnu osobu od glupe na osnovu samo 1 greške: I nema veze sa obrazovanjem

Mnogi ljudi misle da se inteligentna osoba može lako prepoznati po obrazovanju, broju knjiga koje je pročitala, elokventnom govoru ili sposobnosti da vodi razgovor o bilo kojoj temi. Ali život brzo pokazuje da diplome ne čine uvek osobu mudrom, a dobre ocene na univerzitetu ne pomažu uvek da se donesu prave odluke kada su u pitanju veze, karijere ili njihova budućnost.

Ovo je greška koju mnogi prave pod maskom integriteta, iskrenosti i samopoštovanja. Štaviše, u trenutku kada se to desi, osoba veruje da radi pravu stvar, brani svoje granice i pokazuje karakter. Spolja, ovo može izgledati i kao hrabrost. Ali vreme prolazi, emocije se smiruju i ispostavlja se da je, uz trenutno zadovoljstvo, osoba izgubila mnogo više nego što je dobila.

Priča koja je mnogo češća nego što se čini.

Zamislite dva zaposlena. Nazovimo ih Petar i Marko. Obojica rade za istu kompaniju, imaju slične pozicije, zarađuju slične plate i imaju slično iskustvo. Obojica žele da rastu, grade karijeru i napreduju.

Rukovodstvo pokreće novi projekat. Obim posla se značajno povećava. Zaposleni ostaju do kasno, preuzimaju dodatne zadatke i trude se da daju sve od sebe. Slične situacije su poznate skoro svakome ko je ikada radio za veliku kompaniju.

Posle nekog vremena, počinju da se dešavaju stvari koje više nisu direktno povezane sa poslom. Vaš šef bi mogao da vas zamoli da pomognete oko nečeg ličnog, organizujete nešto, kupite nešto, upoznate nekoga ili rešite problem koji očigledno nije deo vašeg opisa posla.

Zaposleni retko cene takve zahteve. To stvara unutrašnju iritaciju. Počinju da se osećaju zloupotrebljeno. Nastaje unutrašnji sukob između želje za održavanjem dobrih odnosa i želje da zaštite sopstvene granice.

Upravo u ovakvim trenucima razlika između emocionalne reakcije i strateškog razmišljanja postaje očigledna.

Kada emocije preuzmu kontrolu

Jednog dana, Petrov šef mu se obratio sa još jednim zahtevom, koji nije bio povezan sa njegovom profesijom. Petar je dugo gajio frustraciju. Njegovo nezadovoljstvo se gomilalo nedeljama i mesecima. Svaki novi zahtev bio je još jedna kap u već prepunoj posudi.

A onda dolazi trenutak kada strpljenje ponestaje.

Petar počinje da izražava sve što je potiskivao u sebi. Govori glasno, emotivno i oštro. Podseća ih na svoje obrazovanje, iskustvo i položaj, objašnjavajući da je došao da radi u svojoj oblasti, a ne da izvršava tuđa naređenja. Zatim se seća prošlih nezadovoljstava, nepravde, prekovremenog rada i nedostatka zahvalnosti.

Ako pažljivo pogledate njegove reči, ispostavlja se da je u mnogo čemu zaista u pravu.

Ali problem je u tome što život ne procenjuje samo sadržaj onoga što je rečeno. Takođe procenjuje način na koji je to rečeno.

Zašto biti u pravu ne donosi uvek dobre rezultate

Mnogi ljudi veruju da ako su u pravu, ishod će automatski biti pozitivan. U praksi su stvari mnogo komplikovanije.

Biti u pravu ne poništava posledice.

Osoba može biti apsolutno u pravu u vezi sa suštinom nekog problema, a istovremeno napraviti ogromnu grešku u načinu na koji rešava taj problem.

Drevni filozof Konfučije je rekao:

"Plemenit čovek postavlja zahteve sebi, nizak čovek postavlja zahteve drugima."

Ova fraza sadrži važnu ideju. Kada emocije preplave osobu, njena pažnja se u potpunosti prebacuje na greške drugih. Prestaje da razmatra posledice sopstvenih postupaka i fokusira se isključivo na dokazivanje svojih tvrdnji.

Upravo se to dogodilo Petru.

U trenutku sukoba, razmišljao je o svom negodovanju. Više nije razmišljao o budućnosti.

Šta bi uradila osoba sa dugoročnim načinom razmišljanja?

Markova strana priče

Sada pogledajmo Marka.

I on je bio nezadovoljan. Ni njemu se nisu sviđali dodatni zadaci. I on je razumeo da zahtev prevazilazi opis njegovog posla. Ali njegova reakcija je bila drugačija. Nije pravio scenu. Ne zato što je bio slab. Ne zato što se plašio svog šefa. Ne zato što nije poštovao sebe.

Jednostavno je shvatio da danas nije ceo njegov život. Zadatak je obavio mirno i bez nepotrebnih emocija. Nakon toga, nastavio je sa svojim radom i gledao napred. Ali, nije zaboravio, već je sačekao pravi trenutak da iskaže svoj stav  - mirnim tonom, koji se mnogo glasnije čuje i zato je mnogo više cenjen, i zato drugi poštuju njegove granice.

Spolja, ovo ponašanje može izgledati kao poslušnost. Ali vrlo često, sposobnost kontrole sopstvenih emocija je manifestacija istinske snage.

Mnogo je lakše rasplamsati se i zalupiti vratima nego ostati smiren kada unutra sve ključa.

Greška koja uništava sudbine

Najskuplja greška nije čak ni sukob. Ljudi se stalno svađaju. To je deo života. Prava greška je što osoba, zarad nekoliko minuta emocionalnog olakšanja, uništava odnose koji se grade godinama.

Možeš izgubiti kontrolu nad sobom za jedan minut. Potrebne su godine da se oporavi od posledica.

Mnogi neuspesi u karijeri nisu posledica nedostatka znanja, iskustva ili talenta. Do njih dolazi zato što je osoba u nekom trenutku bila nesposobna da se nosi sa sopstvenim negodovanjem, iritacijom ili besom.

Ostaje neprijatan utisak, narušena reputacija i zatvorena vrata koja se više nikada neće otvoriti.

Inteligencija se ne pokazuje rečima, već izdržljivošću.

Lav Tolstoj je napisao:

"Jaki ljudi su uvek jednostavni."

Snaga se retko pojavljuje kao glasan skandal ili demonstrativni protest.

Prava snaga se često manifestuje u sposobnosti da se ćuti kada se želi oštro odgovoriti. U sposobnosti da se mirno ode kada se želi zalupiti vratima. U sposobnosti da se sačuva dostojanstvo čak i u neprijatnoj situaciji.

Pametna osoba razume da su emocije privremene, ali posledice mogu biti veoma dugotrajne.

Zato pokušava da gleda dalje od danas. On se ne pita samo kako se sada oseća, već i gde će biti za godinu, za pet godina ili za deset.

Najvažniji znak 

Ako pokušate da sve svedete na jednu misao, razlika između pametne i glupe osobe često postaje primetna upravo u trenucima iritacije.

Kada stvari idu dobro, skoro svi deluju razumno, mirno i uravnoteženo. Pravi karakter se otkriva kada život počne da testira čovekovu snagu. Neki ljudi dozvoljavaju da njihove emocije kontrolišu njihove odluke. Drugi prvo razmišljaju o posledicama, pa tek onda deluju.

Zato se inteligentna osoba često ne odlikuje količinom znanja, niti nivoom obrazovanja, pa čak ni inteligencijom u uobičajenom smislu te reči. Odlikuje ga sposobnost da ne uništi sopstvenu budućnost zarad ishitrene i nepromišljene reakcije.