Organizovao je atentat na kraljevski par Obrenovića: Kad su ga namestili za streljanje, poslednjim rečima je ceo vod ostavio bez teksta

Dragutin Dimitrijević Apis jedna je od najkontroverznijih i najzagonetnijih ličnosti srpske istorije. Za jedne bio je beskompromisni patriota koji je čitav život podredio nacionalnoj ideji i borbi za oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda. Za druge je bio opasan zaverenik koji je verovao da se politički ciljevi mogu ostvariti tajnim akcijama, atentatima i delovanjem iz senke. Hvaljen kao heroj, osporavan kao čovek čije su metode bile suviše radikalne, Apis je ostao istorijska ličnost o kojoj se raspravlja i više od jednog veka nakon njegove smrti.

 Među svojim kolegama brzo se izdvojio kao čovek snažne volje i velikih ambicija. Bio je natprosečno obrazovan za oficira svog vremena, dobro upoznat sa političkim prilikama na Balkanu i duboko uveren da Srbija ima istorijsku misiju da oslobodi i okupi srpski narod koji je živeo pod različitim državama i imperijama.

Nadimak „Apis“ dobio je još kao mlad oficir. Poticao je od imena svetog egipatskog bika Apisa i trebalo je da simbolizuje njegovu fizičku snagu, energiju i upornost. Vremenom je taj nadimak postao poznatiji od njegovog pravog imena.

Majski prevrat koji je promenio istoriju Srbije

Kada se govori o Dragutinu Dimitrijeviću, nemoguće je zaobići događaj koji ga je zauvek upisao u istoriju – Majski prevrat 1903. godine.

Početkom dvadesetog veka u Srbiji je raslo nezadovoljstvo vladavinom kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage. Mnogi oficiri smatrali su da je država politički oslabljena, da je vojska ponižena i da dinastija Obrenović Srbiju vodi u pogrešnom pravcu.

Među najodlučnijim protivnicima režima nalazio se upravo Apis. Iako tada još veoma mlad oficir, bio je jedan od glavnih organizatora zavere koja će kulminirati u noći između 28. i 29. maja 1903. godine po starom kalendaru.

Te noći grupa oficira upala je u kraljevski dvor u Beogradu. Nakon višesatne potrage pronađeni su kralj Aleksandar i kraljica Draga, koji su potom ubijeni. Bio je to jedan od najdramatičnijih i najkrvavijih događaja u modernoj srpskoj istoriji.

Apis je tokom akcije teško ranjen, ali je preživeo. Upravo tada počinje da se stvara njegova reputacija čoveka koji ne preza ni od čega kada veruje da služi višem cilju.

Ustoličenje Karađorđevića i novo doba

Nakon pada dinastije Obrenović na presto je dovedena dinastija Karađorđević. Na vlast dolazi kralj Petar I Karađorđević, čovek koga su mnogi smatrali simbolom demokratskije i slobodnije Srbije.

Iako je učestvovao u događaju koji je promenio tok nacionalne istorije, Apis nije pokušao da preuzme političku vlast. Ona je formalno prepuštena političarima i novoj dinastiji.

Međutim, njegov uticaj u vojnim krugovima postajao je sve veći. Tokom naredne decenije izgradio je mrežu ljudi od poverenja među oficirima i postao jedna od najuticajnijih figura u državi.

Mnogi su tvrdili da nijedna važna vojna odluka nije mogla biti doneta bez njegovog znanja ili odobrenja.

Stvaranje Crne ruke

Godine 1911. Apis zajedno sa grupom oficira i uglednih građana osniva organizaciju „Ujedinjenje ili smrt“.

Narod ju je mnogo bolje upoznao pod nazivom „Crna ruka“.

Njeni članovi smatrali su da Srbija mora aktivno raditi na oslobađanju teritorija pod austrougarskom i osmanskom vlašću i na stvaranju zajedničke države svih Srba.

Organizacija je imala stroga pravila, tajne zakletve i složenu mrežu saradnika. Delovala je u velikoj tajnosti, a njeni članovi bili su spremni na velike lične žrtve.

Za pristalice, Crna ruka bila je patriotska organizacija koja se borila za nacionalno oslobođenje.

Za protivnike, predstavljala je opasnu grupu koja je pokušavala da utiče na državnu politiku izvan legalnih institucija.

Čovek koji je znao sve

Krajem 1913. godine Apis je postavljen za šefa Obaveštajnog odeljenja Generalštaba srpske vojske.

To mesto dalo mu je ogromnu moć.

Njegovi agenti prikupljali su informacije širom Balkana, pratili politička zbivanja, vojne pokrete i aktivnosti stranih država. Pričalo se da Apis raspolaže podacima o gotovo svemu što se događa u Srbiji i njenom okruženju.

Zbog toga su ga mnogi smatrali najmoćnijim čovekom u zemlji, čak moćnijim od pojedinih ministara.

Njegovo ime počelo je da izaziva podjednako poštovanje i strah.

Senka nad Sarajevskim atentatom

Najveća istorijska kontroverza vezana za Apisa odnosi se na atentat u Sarajevu 28. juna 1914. godine, kada je pripadnik Mlade Bosne, Gavrilo Princip, ubio austrougarskog prestolonaslednika Franc Ferdinand.

Istoričari se decenijama spore oko pitanja kolika je bila Apisova uloga u tom događaju.

Nesporno je da su pojedini članovi Crne ruke bili povezani sa mladobosancima i da su pomagali njihov prelazak preko granice. Međutim, i danas postoje različita mišljenja o tome da li je Apis bio direktni organizator atentata ili je samo znao za njegove pripreme.

Bez obzira na odgovor, njegovo ime ostalo je trajno povezano sa događajem koji je poslužio kao povod za izbijanje Prvog svetskog rata.

Sudar dva najmoćnija čoveka Srbije

Dok je Apisova moć rasla, rastao je i strah dvora od njegovog uticaja.

Posebno nakon što je 1914. godine princ Aleksandar postao regent Srbije.

Mladi prestolonaslednik bio je svestan da u vojsci postoji čovek koji raspolaže ogromnim ugledom, mrežom saradnika i političkim uticajem.

Njihov sukob nije bio samo lični. Bio je to sukob dve vizije buduće Srbije.

S jedne strane nalazio se regent koji je želeo centralizovanu vlast pod kontrolom krune.

Sa druge strane bio je Apis, čovek čiji je uticaj proisticao iz vojske i tajnih patriotskih organizacija.

Kako bi parirali Crnoj ruci, Aleksandrovi saveznici formirali su organizaciju poznatu kao Bela ruka.

Tako je počela tiha borba za prevlast koja će imati tragičan kraj.

Rat, povlačenje i obračun u Solunu

Izbijanje Prvog svetskog rata privremeno je potisnulo unutrašnje sukobe.

Srbija je prošla kroz ogromna stradanja, herojske bitke i strašno povlačenje preko Albanije. Državno i vojno rukovodstvo našlo se na Krfu, a zatim na Solunskom frontu.

Međutim, sukob između Apisa i regenta Aleksandra nije nestao.

Naprotiv, postajao je sve ozbiljniji.

Kada je 1916. godine došlo do navodnog pokušaja atentata na regenta kod mesta Ostrovo u pozadini Solunskog fronta, vlast je dobila povod za konačan obračun sa Crnom rukom.

U decembru iste godine Apis je uhapšen zajedno sa grupom svojih saradnika.

Solunski proces – suđenje koje deli istoričare

Suđenje koje je usledilo ostalo je poznato kao Solunski proces.

Trajalo je mesecima i od samog početka bilo je praćeno kontroverzama.

Tužilaštvo je tvrdilo da su Apis i njegovi saradnici planirali atentat na regenta Aleksandra i da predstavljaju opasnost za državu.

Odbrana je insistirala da su optužbe politički motivisane i da je cilj procesa uklanjanje čoveka koji je imao preveliki uticaj.

Mnogi istoričari kasnije su ocenili da dokazi nisu bili dovoljno čvrsti za izricanje smrtne kazne.

Posebno je zanimljivo da su se tokom procesa protiv Apisa okrenuli brojni ljudi koji su mu nekada bili bliski.

Nekadašnji tvorac političkih promena sada se našao potpuno sam.

Poslednji dani Dragutina Dimitrijevića

Presuda je bila neumoljiva.

Dragutin Dimitrijević Apis osuđen je na smrt zajedno sa majorom Ljubomirom Vulovićem i Radom Malobabićem.

Streljani su 26. juna 1917. godine u Solunu.

Tako je život završio čovek koji je bio jedan od najuticajnijih srpskih oficira svog vremena.

Posebnu simboliku nosi činjenica da je stradao od režima dinastije koju je pomogao da dođe na vlast.

Pre pogubljenja napisao je svoju poslednju poruku:

"Neka Srbija bude srećna i neka se ispuni naš sveti zavet ujedinjenja celog srpstva, pa ću i ja posle svoje smrti biti srećan i blažen…"

Te reči ostale su jedno od najpoznatijih svedočanstava o njegovim političkim i nacionalnim idealima.

Rehabilitacija i istorijska presuda vremena

Nakon Drugog svetskog rata ponovo je otvoreno pitanje Solunskog procesa.

Na obnovljenom suđenju u Beogradu 1953. godine, Apis i njegovi saradnici rehabilitovani su, a presuda iz 1917. godine poništena.

Time je zvanično priznato da je proces bio opterećen ozbiljnim pravnim i političkim manjkavostima.

Ipak, rehabilitacija nije okončala rasprave o njegovoj ulozi u istoriji.

Više od jednog veka nakon smrti, Dragutin Dimitrijević Apis ostaje jedna od najintrigantnijih ličnosti srpske istorije.