Muna Kuvar, 105-godišnja udovica, putovala je pet sati sa svojim rođacima, ležeći na zadnjem sedištu džipa, da bi stigla do Kaši Lab Mukti Bhavana. Pre oko 18 godina, njen muž je umro upravo u ovom hotelu u Varanasiju i sada će joj se želja da učini isto ispuniti.
Kaši Lab Mukti Bhavan je jedan od mnogih "hotela smrti" u Varanasiju. Star više od 55 godina, Mukti Bhavan pruža smeštaj onima koji žele da izdahnu poslednji put u Varanasiju. Zvuči čudno, zar ne? Činjenica da je oko 15.000 ljudi umrlo u Mukti Bhavanu od njegovog osnivanja može vam pomoći da shvatite stvarnost ovog fenomena.
Varanasi, jedan od najstarijih gradova na zemlji (veruje se da je star koliko i Vavilon), ima veliki duhovni značaj za hinduse.
Ko umre na ovom svetom mestu čeka ga spasenje
Hinduistički spisi u velikoj meri propagiraju važnost karme (zbir postupaka osobe u jednom ili više života i njen uticaj na njeno sadašnje i buduće postojanje). Hindusi veruju da onaj ko umre u Varanasiju dostiže mokšu, odnosno spasenje. Veruje se da umiranje u Varanasiju pomaže duši da se izvuče iz beskrajnog ciklusa rođenja i smrti.
Iako su ova verovanja veoma diskutabilna, svake godine horde vernika hrle u ovaj sveti grad, nadajući se da će ovde postići iskupljenje u smrti. Većina njih su stari, penzionisani ljudi koji očekuju smrt i žele da je prihvate u svetoj zemlji Kaši (Varanasi).
Mukti Bhavan je jedan od jedinstvenih "hotela smrti" koji postoje u Varanasiju kako bi se ispunile želje ovih vernika. Ima 12 soba, ali je Bhairav Nat Šukla, 60-godišnji upravnik Mukti Bhavana, poznat po tome što postavlja krevete u hodnicima u slučaju da ima više gostiju.
On čvrsto veruje da je umiranje u Varanasiju privilegija i da se stoga mora slaviti, a ne oplakati. Smeštaj u Mukti Bhavanu dolazi sa skupom jedinstvenih uslova: gostima se daje najviše dve nedelje da umru, a ako ne umru, onda se nežno zamole da se isele. Ponekad, gospodin Bhairav produžava boravak svojih gostiju ako misli da im je smrt blizu. Zastrašujuće je to što on tvrdi da može da predvidi ove smrti, na osnovu svog iskustva od skoro 44 godine
Siromašnima se smeštaj ne naplaćuje
Redovan dan u ovoj zgradi od cigle i gipsa s početka 20. veka počinje složenim četvoročasovnim ritualom koji izvode sveštenici u hramu Bhavana. Stvara se intenzivno pobožna atmosfera zvonjavom zvona i glasnim pevanjem sanskritskih šloka (svetih stihova) i badžana (pobožnih pesama). Snaga jutarnjeg aartija (rituala obožavanja) ubrzo jenjava i Bhavan ponovo dobija svoje sumorno raspoloženje. Slabo osvetljena unutrašnjost i njegova turobna atmosfera čudno odgovaraju ovoj kući smrti.
Rođacima umirućih gostiju takođe je obezbeđen smeštaj i osnovni sadržaji u ovom skromnom hotelu dok se unutrašnje bore sa dilemom čekanja da njihovi voljeni umru. Za one koji mogu da plate naplaćuje se skromna naknada od 20 indijskih rupija.
Siromašni su smešteni besplatno. "Međutim, trudim se da prihvatim samo prave slučajeve. Koliko god surovo zvučalo, mi nismo mesto gde ljudi mogu da dođu samo zato što nemaju gde drugde da odu", rekao je g. Bairav.
Iako većina takvih hospisa ne dozvoljava posetioce, g. Bairav dočekuje turiste u Mukti Bhavanu. On je mišljenja da im poseta takvom smeštaju pruža prosvetljujući uvid u smrt i priliku da razmišljaju o svojim životima. Govorio je o nekim japanskim turistima koji su bili zapanjeni nivoom prihvatanja koncepta smrti u hinduizmu, što je više očigledno u Mukti Bhavanu nego bilo gde drugde.
Poseta Mukti Bhavanu je svojevrsno otkrovenje, koje vam pomaže da stavite svoj život u perspektivu. Utiče na vas da prihvatite stvarnost smrti i usput vas uči ponešto o životu.
