"Već 40 godina proučavam ljude koji su imali kliničku smrt: Ovo su 2 najvažnije stvari koje treba da zna svaki čovek pre nego što umre"

Godine 1978. mlada istraživačica uzela je u ruke knjigu Rejmonda Mudija "Život posle života" i nije mogla da je ispusti. Ono što je za mnoge bila samo kontroverzna tema sa ivice nauke, za Dženis Holden postalo je životni poziv. Četiri decenije kasnije, ona je profesorka, autorka brojnih naučnih radova i predsednica najveće svetske organizacije koja proučava iskustva bliske smrti. Nije postala mistik niti propovednik – ostala je naučnica. Ali naučnica koja više ne sumnja da svest krije mnogo više nego što savremena nauka može da objasni.

Takva tema, govorili su joj, može da uništi reputaciju ozbiljnog naučnika.

Ipak, Holdenova je odlučila da nastavi upravo tim putem.

Ne zbog želje za senzacijom, već zbog jednostavnog osećaja da se iza tih priča krije nešto važno i univerzalno.

"Ovo se tiče svih nas. Neko mora ozbiljno da prouči ove slučajeve", govorila je kasnije.

Danas je Dženis Holden profesorka emeritus, predsednica Međunarodnog udruženja za proučavanje iskustava bliske smrti (IANDS), glavna urednica stručnog časopisa Journal of Near-Death Studies i autorka više od pedeset naučnih publikacija.

Tema zbog koje su je nekada upozoravali postala je njen životni rad.

Šta je zapravo iskustvo bliske smrti?

Iskustvo bliske smrti, poznato kao NDE (Near-Death Experience), opisuje stanje svesti koje ljudi doživljavaju tokom kliničke smrti ili u trenucima kada su joj veoma blizu.

To su situacije poput:

• srčanog zastoja,
• prestanka moždane aktivnosti,
• ravnog EEG nalaza,
• duboke kome.

Ipak, mnogi ljudi nakon povratka opisuju neverovatno jasna i detaljna iskustva.

Najčešće govore o:

• napuštanju tela i posmatranju sebe sa strane,
• prolasku kroz tunel ili prostor ispunjen svetlošću,
• osećaju mira i potpune sigurnosti,
• susretima sa preminulim osobama,
• "pregledu života" u kojem vide čitavu svoju prošlost,
• nevoljnom povratku u telo.

Skeptici su godinama tvrdili da su u pitanju halucinacije umirućeg mozga. Međutim, Holdenova kaže da postoje slučajevi koji se ne uklapaju u takvo objašnjenje.

Slučajevi koji zbunjuju nauku

Jedan od najpoznatijih fenomena koje je proučavala jesu takozvane „veridične percepcije“ – opažanja koja mogu naknadno da se provere i potvrde.

Ljudi koji su tokom operacije bili klinički mrtvi kasnije su opisivali detalje koje, prema medicinskoj logici, nisu mogli da vide:

• razgovore lekara,
• instrumente koji su pali na pod,
• natpise na pakovanjima,
• raspored predmeta u operacionoj sali.

Nakon provere, mnogi od tih detalja pokazali su se tačnim.

To otvara pitanje koje i dalje nema odgovor:

Ako mozak nije funkcionisao, ko je posmatrao događaje?

"Ovo je najteže pitanje za one koji veruju da je svest samo proizvod mozga", kaže Holdenova. "Ako mozak ne radi, odakle dolaze tačne informacije o stvarnim događajima?"

Zašto ljudi vide različite stvari?

Iako su iskustva bliske smrti po suštini veoma slična, njihovi detalji često se razlikuju.

Neki ljudi opisuju tunel svetlosti, drugi beskrajno more, planine ili livade. Vernici ponekad govore o susretu sa Isusom ili drugim duhovnim bićima.

Holdenova je proučavala čak osamnaest slučajeva u kojima su ljudi tvrdili da su videli Isusa – ali nijedan opis nije bio isti.

"Um koristi poznate slike kako bi objasnio nepoznatu stvarnost“, objašnjava ona. „To ne znači da iskustvo nije stvarno. To znači da je lično."

Prema njenom mišljenju, suština iskustva ostaje ista, dok mozak i kultura oblikuju način na koji će ga osoba doživeti i opisati.

Mračna iskustva o kojima se retko govori

Većina ljudi priča o svetlosti, ljubavi i miru. Međutim, između 15 i 20 procenata iskustava bliske smrti ima potpuno drugačiji karakter.

Holdenova ih naziva uznemirujućim NDE iskustvima.

Neki ljudi opisuju:

• beskrajnu prazninu,
• osećaj potpune usamljenosti,
• zastrašujuće figure,
• pejzaže nalik paklu,
• intenzivan strah i očaj.

Ona razlikuje tri vrste takvih iskustava.

1. "Obrnuto" iskustvo

Osoba vidi iste elemente kao i drugi – tunel, svetlost, prisustva – ali ih doživljava kao pretnju, a ne kao utehu.

2. Iskustvo praznine

Potpuno ništavilo i osećaj da ništa više ne postoji.

Mnogi ga opisuju kao strašnije od fizičkog bola.

3. "Pakleno" iskustvo

Najređi, ali i najpoznatiji oblik – pejzaži puni patnje, tame i osećaja beznađa.

Ipak, Holdenova ističe jednu važnu stvar: gotovo svi ljudi koji prođu kroz takva iskustva kasnije ipak dolaze do svetlosti i mira.

"Mislim da svi dobijaju lekcije u obliku koji im je potreban da bi rasli", kaže ona.

Čudni efekti nakon povratka

Jedna od najneobičnijih pojava koje je Holdenova proučavala jesu promene koje se kod ljudi javljaju nakon iskustva bliske smrti.

Mnogi tvrde da nakon toga počinju da utiču na elektroniku:

• satovi im prestaju da rade,
• baterije se brzo prazne,
• sijalice pregorevaju,
• računari se zamrzavaju,
• telefoni ne funkcionišu pravilno.

Što je emocionalno stanje osobe intenzivnije, efekti su navodno jači.

Holdenova je ovaj fenomen nazvala elektromagnetnim nuspojavama (Electromagnetic Effects – EME).

Iako nauka još nema objašnjenje, istraživanja su pokazala da ljudi sa NDE iskustvima znatno češće prijavljuju ovakve pojave.

Zašto mnogi ćute o tome?

Jedan od najtežih aspekata njenog rada nije bio naučni, već ljudski.

Mnogi ljudi koji su doživeli iskustvo bliske smrti godinama ćute iz straha da će biti proglašeni ludima ili neozbiljnima.

Posebno je teško lekarima, profesorima, naučnicima i drugim obrazovanim ljudima koji rizikuju ugled i karijeru ako javno progovore o tome.

"Plaćaju visoku cenu za istinu", kaže Holdenova. "Oni ne žele slavu. Samo žele da ispričaju šta su doživeli."

Kako se ljudi menjaju nakon iskustva bliske smrti?

Prema njenim istraživanjima, promene nakon NDE iskustva dešavaju se na više nivoa.

Psihološke promene

• nestaje strah od smrti,
• materijalne stvari postaju manje važne,
• raste empatija,
• ljudi postaju mirniji i saosećajniji.

Fizičke promene

• menjaju se potrebe za snom,
• menja se odnos prema hrani,
• pojavljuju se neobične reakcije na tehnologiju.

Duhovne promene

Najveća promena je osećaj da svest nije ograničena samo na telo i mozak.

Mnogi ljudi nakon toga počinju drugačije da gledaju život, odnose i smisao postojanja.

"Šta ako je stvarnost mnogo veća nego što mislimo?"

Na kraju jednog intervjua Dženis Holden izgovorila je rečenicu koja je mnoge ostavila bez teksta:

"Šta ako je ono što nazivamo stvarnošću samo uzak prorez u nečemu mnogo većem?"

Ona to ne govori kao mistik, već kao istraživač koji je decenijama analizirao stotine slučajeva i došao do zaključka da savremena nauka možda još nema dovoljno širok okvir da objasni ljudsku svest.

Dve važne poruke njenog istraživanja

Iz hiljada ispovesti ljudi koji su prošli kroz iskustvo bliske smrti, Holdenova izdvaja dve ključne poruke.

Najvažnije je kako se odnosimo prema ljudima

Ljudi gotovo nikada ne govore o novcu, statusu ili uspesima.

Ono što ostaje važno jeste:

• ljubaznost,
• empatija,
• način na koji smo voleli druge.

Strah od smrti menja način života

Ljudi koji izgube strah od smrti često počinju istinski da žive.

Prioriteti se menjaju, svakodnevna nervoza gubi značaj, a odnosi sa ljudima postaju važniji od svega drugog.

Naučnica koja i dalje traži odgovore

Dženis Holden danas ima više od sedamdeset godina i iza sebe decenije istraživanja. Ipak, kaže da tek sada shvata koliko je tema koju proučava ogromna.

"Tek smo na početku", govori ona. "Nauka tek počinje da se bavi pitanjima koja filozofi i mistici postavljaju hiljadama godina."

Možda konačni odgovori još ne postoje. Ali jedno pitanje, prema pričama ljudi koji su se vratili sa ivice smrti, ostaje najvažnije:

Kako volimo druge dok smo još ovde?