"Bila sam učiteljica i mislila sam da živim savršenim životom. Imala sam kuću, veliku baštu, konje. Imala sam sve što mnogi ljudi nazivaju snom. I mislila sam da je to uspeh mog života. Ali 1998. godine sam doživela srčani udar i napustila svoje telo. To me je duboko potreslo. Shvatila sam da zapravo ne živim san, već laž", rekla je nastavnica prirodnih nauka Virdžinija Drejk, koja je imala iskustvo bliske smrti.
Dana 2. juna 1998. godine, Virdžinija Drejk je doživela srčani udar i umrla. Tokom svog iskustva bliske smrti, ušla je u zagrobni život i otkrila život posle smrti. Putovala je kroz svemir i susrela se sa grupom bića. Tamo je imala još jedan susret koji je bio duboko prosvetljujući.
"Kada imate duhovno iskustvo, i dalje pokušavate da svemu tome date logičan smisao."
"Predavala sam devet predmeta dnevno u katoličkoj školi. Bila sam veoma umorna do kraja školske godine. Nedelju dana pre letnjeg raspusta, sedela sam u dnevnoj sobi i gledala TV. Bila je emisija sa nekim čovekom. Izgledao je kao da ima oko devedeset godina. Imao je transplantaciju srca. Sada je morao da uzima mnogo lekova do kraja života. Dok je pričao svoju priču, stalno je ponavljao: 'Nemoj da ideš na transplantaciju srca.' Osećala sam se kao da se ovaj čovek obraća direktno meni, pa sam počela da razgovaram sa televizorom. Rekla sam: 'Neću ići na transplantaciju srca. Imam 46 godina, hodam šest kilometara dnevno, vežbam i baštujem'", kaže Virdžinija Drejk.
Nedelju dana kasnije, Virdžinija je doživela masivan srčani udar. Provela je dan u školi. Od jutra, Virdžiniju Drejk je mučio bol u ramenu. Ali je pokušavala da ga ignoriše. Jedva je čekala da sredi učionicu i izbaci sve nepotrebno. Kada se ponovo nagnula nad kantu za smeće da nešto izbaci, osetila je iznenadni nalet vrućine, a celo telo joj je oblio lepljivi znoj.
"Pogledala sam se u ogledalo. Lice mi je bilo potpuno belo. Znala sam da nešto nije u redu. Otišla sam kod sekretarice da joj kažem. Kada me je videla, uzviknula je: 'Morate pozvati hitnu pomoć.' Dvadeset minuta kasnije, bila sam na putu ka bolnici. Sećam se da me je jedan lekar pogledao i rekao: 'Neće preživeti.' Bila sam zapanjena što je to mogao da kaže u mom prisustvu", seća se Virdžinija Drejk.
Čudne stvari su se dešavale u autu kojim je Virdžiniju vozio u bolnicu. Virdžinija Drejk kaže da se u jednom trenutku osećala kao da je u svom telu, a u sledećem je sedela pored lekara. Sve je to zbunilo Virdžiniju Drejk.
"Čak i kada imate duhovno iskustvo, i dalje pokušavate da svemu tome date logičan smisao, iako imate posla sa dva različita sveta. Neko vreme nisam shvatala šta mi se dešava. Osetila sam svoje telo, zatim sam videla njegove strane, pa sam se ponovo vratila na njega. Ali onda sam osetila kao da mi je konopac na vrhu glave. Neko ga je snažno povukao i odmah sam se našla u sobi sa jakim svetlom", kaže Virdžinija Drejk.
U sobi, Virdžinija je videla dvanaest figura kako formiraju krug. Bile su obučene u bele haljine sa zlatnim rubovima. Virdžinija ih je gledala, nesigurna ko su. Onda je čula: "Mi smo Savet dvanaestorice." Razgovarali su sa Virdžinijom, ali ona nije mogla da razume kako to rade jer nisu imali usta.
"Nakon što mi je pokazana budućnost, vraćena sam u svoje telo."
"Tada sam videla Isusa. Odmah sam ga prepoznala. Jednostavno sam znala da je to on. Razmišljala sam koliko pitanja želim da mu postavim. Bilo mi je dozvoljeno. Pitala sam: 'Zašto izgledaš onako kako sam zamišljala da izgledaš?' Isus je odgovorio: 'Zato što me samo tako možeš prepoznati. Kad bih ti pokazao ko sam zaista, ne bi me prepoznala'“, prepričava Virdžinija Drejk.
Virdžinijino sledeće pitanje je bilo: "Da li umiremo?" Odgovor koji je dobila je: "Samo će tvoje telo otići, jer je predodređeno za zemlju. Vraća se u prah i ponovo se rađa iz praha. A tvoja svest se seli u višu dimenziju."
Virdžinija Drejk je rekla svojoj sagovornici da sada stvari vidi jasnije nego ikad ranije. Dobila je ovo objašnjenje: "Vidiš očima svoje duše, a ne ljudskim očima. Sada možeš da razumeš jezik životinja. Jer sada sve percipiraš dušom, a ne mozgom. Tvoja duša je iskra Boga. Ti si deo Njega. Kada se vratiš u svoje telo, ne smeš da poboljšavaš svoj intelekt. Intelekt je ljudski. Moraš da razvijaš svoj duh."
Prema rečima Virdžinije Drejk, tada joj je prikazan trenutak iz vidljive budućnosti Zemlje. Našla se u centru vrtloga sličnog tornadu i proletela kroz njega iznad Zemlje budućnosti. Virdžinija je videla nekoliko uništenih gradova. Shvatila je da je ovi događaji neće pogoditi. Virdžinija Drejk kaže da je ono što je videla počelo da se obistinjuje tri godine nakon njene kliničke smrti.
"Nakon što su mi pokazali budućnost, vraćena sam u svoje telo. Sada sam je doživljavala kao kapsulu. Doktor mi je rekao da mi je potrebna transplantacija srca. Rečeno mi je da imam samo šest meseci života ako ne pristanem na operaciju. Ali ja sam odgovorila, baš kao čovek u toj TV emisiji: 'Neću to da uradim'. Sve je to bilo veoma otrežnjujuće. Znala sam da će sve uskoro biti gotovo. Suze su mi se slivale niz obraze", seća se Virdžinija Drejk.
Virdžinija je provela nekoliko dana u bolnici. Delila je sobu sa 73-godišnjom ženom. Zavesa ih je razdvajala. Nisu mogle da se vide, ali su mogle da razgovaraju. Virdžinijina komšinica joj je rekla da njen sin vodi emisiju o prirodi na televiziji. Virdžinija Drejk je bila obožavateljka te emisije.
Čudne stvari su se nastavile dešavati Virdžiniji u bolnici. Razgovarala bi sa komšinicom, a zatim bi videla svetlost, u pratnji čudnih posetilaca. Virdžinija ih naziva anđelima. Ona kaže da je jednog dana videla Arhanđela Mihaila.
Virdžinija Drejk se probudila u svojoj sobi rano ujutru. Čula je dve medicinske sestre kako ulaze. Jedna je rekla: "Mrtva je." Tog jutra, Virdžinijina 73-godišnja komšinica je preminula. Prethodne večeri, njen sin je došao da se oprosti od majke. Tako je Virdžinija Drejk shvatila da je te večeri i noći bila između dva sveta. Videla je anđele, ali je takođe čula šta se dešava oko nje u sobi.
"Posle samo nekoliko dana u bolnici, moje stanje se značajno poboljšalo. Stigao je letnji raspust. Imao sam vremena da se oporavim. Kontrolni pregled je pokazao da mi nije potrebna transplantacija. Ugrađen mi je stent, ali ništa drugo. Trebalo mi je dugo da se pomirim sa onim što se dogodilo. Sa pedeset godina sam napustila katoličku školu jer je bilo toliko stvari u vezi sa tom religijom sa kojima se nisam mogao složiti", objašnjava Drejk.
Prema njenim rečima, naši životi su u velikoj meri programirani: naše mesto rođenja, naši roditelji, naš odlazak. To su pravila koja sledimo, a da ih unapred ne znamo. Ali postoje i dva božanska pravila: vladavina ljubavi i vladavina straha. Šta osećate upravo sada? Ako osećate strah, samo živite život tela. Ali oni koji osećaju ljubav žive život duše.
"Naučila sam da postoje dva sveta: božanski svet i svet ljudi. Vreme ne postoji u božanskom svetu. Tamo sve postoji u večnosti. Doživela sam strašne stvari, ali su me naučile nečemu važnom. Naime, da budem svoja, da budem iskrena i verna sebi. I to je ono što radim poslednjih 25 godina: učim ljude kako da rade sa energijom. Moje iskustvo mi je pomoglo da mnogo naučim o svom energetskom i elektromagnetnom polju, o tome kako smo velika svetila, imamo ogroman potencijal da promenimo ovaj svet kroz naše frekvencije. I ne moramo da radimo ništa komplikovano. Veoma je jednostavno. Budite mirni, budite tihi, fokusirajte se na svoje disanje, budite uzemljeni i jednostavno osetite šta se zaista dešava u vama“, kaže Virdžinija Drejk.
