Jovan Dučić (1874 – 1943) rođen je u Trebinju, a umro u Americi. Družio se sa Šantićem i Svetozarom Ćorovićem, a uređivao je i časopis Zora.
Bavio se diplomatijom i kao ambasador živeo je u Sofiji, Atini, Rimu, Madridu, Ženevi, Budimpešti, a kada je izbio II svetski rat otišao je u Ameriku.
U srpsku poeziju uneo je duh francuskog simbolizma. Pisao je pesme, putopise, eseje i kritike.
Nemam novac, izvore i nade. Ja sam najsrećniji čovek na svetu: Mudre misli Henrija Milera!
Evo koja je laž po njegovom mišljenju najveća:
"Jedan veliki problem u karakteru čovekovom, to je iskrenost prema sebi samom. Odista, čovek nikog ne vara koliko sebe samog. On je postao prva igračka svoje sopstvene ambicije, sujete, senzualnosti, pasivnosti, raspikućstva, drskosti, straha, gluposti.
Oni imaju dušu: Osobe u ovom horoskopskom znaku su najbolji ljudi!
On nema nikad dovoljno pameti da sam proveri svoja osećanja, i da sam odmeri svoju pravu snagu. Zbog toga i izmišlja principe, i improvizira osvedočenja kako bi pred svetom sakrio svoja loša dela iza njih, a naročito da bi sam pred sobom opravdao svoje postupke. Čovek po svojoj prirodi laže sam sebe, prikriva, izvrće, maskira. Niko ne može izbeći ovakvim slučajevima samoobmane."
