Dimitrije Tucović bio je čovek ispred svog vremena, a njegova uverenja su protkana kroz temlje naše države već više od jednog veka. Naime, čitav život posvetio borbi za radnička i ljudska prava, ravnopravnost polova, opšte pravo glasa, socijalnu pravdu i građanske slobode u Kraljevini Srbiji. Istakao se kao vrsni pravnik, političar, novinar i publicista, kao i istaknuti vođa i teoretičar socijalističkog pokreta u Kraljevini Srbiji i jedan od osnivača Srpske socijaldemokratske partije (SSDP).
Potekao iz porodice koja je cenila obrazovanje
Rođen je 13. maja 1881. u Tucovićima, zaseoku zlatiborskog sela Gostilje, kod Čajetine, gde se danas nalazi njegova rodna kuća. U vreme njegovog rođenja, kroz ovo selo prolazio je put kojim se od Užica putovala prema Sandžaku, Crnoj Gori i Hercegovini. Kako je mnogim putnicima bilo zgodno da zanoće upravo u ovom selu, ono je prozvano Gostilje. Kao i većina stanovništva užičkog kraja, porodica Tucović vodila je poreklo iz crnogorskih i hercegovačkih krajeva. Bili su poznati kao bistri i razboriti ljudi i trudili su se da školuju svoju decu, više nego ostali Gostiljci, ali i Zlatiborci, pa su u nekoliko generacija dali veliki broj sveštenika, učitelja, pravnika i Dimitrije je na rođenju dobio ime svoga dede koji je bio sveštenik, a želja njegovog oca bila je da i on kad poraste nastavi porodičnu tradiciju i bude sveštenik.
Dimitrijev otac Jevrem Tucović veoma je mlad završio bogosloviju, ali se nije mogao odmah zapopiti, pa je izvesno vreme radio kao učitelj u Karanu i Arilju. Nakon što se u tridesetoj godini oženio Jefimijom Cicvarić, ćerkom bogatog trgovca Jovana Cicvarića iz Nikojevića, dobio je parohiju. U periodu od 1874. do 1890, Jevrem i Jefimija izrodili su osmoro dece, pet sinova i tri kćeri — Vladimira, Maru, Jelenku, Čedomira, Dimitrija, Stevana, Kostu i Dragicu. Najmlađa ćerka Dragica rođena je u Užicu, a svi ostali u Gostilju. Dvojica od petorice braće Tucović rano su preminuli — Kosta kao trogodišnji dečak, a Čedomir kao učenik četvrtog razreda Užičke realke. Pored Dimitrija, u istoriji su ostala zabeležena i njegova dva brata, oficiri Vladimir i Stevan Tucović.
Neverovatna dostignuća za samo 33. godine života
Dimitrije je bio vođa pacifista i vatreni protivnik rata, ali se kao rodoljub borio u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do pogibije 1914. godine.
Predvodio je 5. aprila 1903. demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića i potom je morao da emigrira u Beč. Po povratku u otadžbinu posle majskog prevrata 1903. uređivao je "Narodne novine".
Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar Srpske socijaldemokratske partije postao je 1908, a teorijski časopis "Borba" pokrenuo je 1910. Na Međunarodnom socijalističkom kongresu u Kopenhagenu 1910. je, u značajnom govoru o austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine, ukazao na pogrešan stav austrijskih socijalista o nacionalnom pitanju.
U polemici je ubedljivo porazio jednog od vođa austrijske Socijalističke partije - Karla Renera, kancelara Austrije posle Prvog svetskog rata, ukazavši na kolonijalno-porobljivačku politiku Austro-Ugarske i neodrživost stava socijalista te zemlje da slede vladu.
Objavio je oko 600 radova, napisao je nekoliko brošura i zbirki reportaža, među kojima su — Za socijalnu politiku, U izbornu borbu, Porezi: jedna žalosna glava u politici srpske buržoazije, Srbija i Arbanija i dr. Pisao je za mnoge inostrane novine i časopise, a prevodio je dela Marksa, Bebela i Kauckog.
Koje 2 žene je Dimitrije Tucović tajno voleo?
Zbog svojih ideja i ciljeva nije imao nameru da se ženi, ali dve dame su zauzimale posebno mesto u njegovom srcu.
- Intelektualac koga je svet poštovao, kosmopolita, poliglota, borac za radnička i ljudska prava, za radničko zakonodavstvo, ravnopravnost polova, opšte pravo glasa, socijalnu pravdu i građanske slobode. Na Osmom međunarodnom socijalističkom kongresu u Kopenhagenu 1910. godine, gde se okupio cvet evropske socijaldemokratije, Dimitrije Tucović je u govoru kritikovao austromarksiste jer nisu reagovali na aneksiju Bosne i Hercegovine i jer su glasali za nove ratne kredite. To pokazuje da je bio beskrajno hrabar i principijelan, i upravo u toj principijelnosti nalazi se objašnjenje njegovog velikog ugleda i uticaja - rekla je za "Kurir" Snežana Đenić, direktorka biblioteke "Ljubiša R. Đenić" u Čajetini, istoričarka i muzejska savetnica, ali i autorka izložbe "Dimitrije Tucović - radnički vitez".
Kao i u svojoj knjizi "Dimitrije Tucović - intimni svet radničkog viteza", iznela mračnu stranu slavnog neženje.
- Odan ideji, verovao je da nema pravo na privatni život, ženu, decu. Međutim, u dostupnim izvorima izdvaja se žena koja je ušla u intimni život Dimitrija Tucovića - Dobroslava Đorđević.
Ta devojka iz Jagodine stigla je u Beograd 1903. da studira filozofiju. Bila je obuzeta metafizikom, ali kad je upoznala Dimitrija, postaje socijalista, borac za ženska prava. Njihova prepiska traje od 1905. pa sve do njegove smrti.
- Znala je da joj je stranka, kako je sama rekla, velika rivalka. Nije imala iluzija da će se Dimitrije predomisliti. Njena ljubav je bila velika, njena patnja još veća. To se vidi iz pisama. Dimitrije nije otvoreno pokazivao svoje emocije. Međutim, u naizgled "službenom" pismu može se naslutiti neka reč koja ukazuje na ljubav. Kad je poginuo, napisala je najkraći i najtužniji nekrolog: "Pao je najbolji među najboljima, za njim nema utehe."
Dobroslava nikad nije prežalila Dimitrija. Ali posle 10 godina udala se za Dimitrijevog prijatelja i poštovaoca, inženjera i pravnika Dragutina Brankovića, s kojim je imala sina Miloša, našeg poznatog vajara.
Zanimljivo je, navodi Đenićeva, da su živeli iznad Slavije, iza Spomenika Dimitriju Tucoviću:
- Ponekad neki tihi sati njene patnje izazivali su ljubomoru kod njenog supruga. On bi tada uzimao sačuvana Dimitrijeva pisma, pokazivao na spomenik i govorio: "Okrenuo ti je leđa, i na spomeniku ti je okrenuo leđa." S porodicom Tucović ostala je prijatelj do kraja, posebno s Dimitrijevom sestrom Dragicom.
Kobne 1914. Dimitrije Tucović je u Zagrebu upoznao Zofku Kveder, ženu svog prijatelja i socijaldemokrate Juraja Demetrovića.
- Među njima postoji platonska privlačnost. Susret je bio kratak, ali je obeležio njen rad i život. Pisala je feljtone, crtice, a on joj je rekao: "Zašto ne napišete nešto veće, zašto ne pišete o balkanskim ratovima? Daću vam svoj ratni dnevnik, a vi ćete opisati Srbiju i te nove krajeve." Prihvata i kreće put Srbije. Dimitrije je trebalo da je sačeka u Beogradu, ali je imao hitne obaveze, pa je čeka Živko Topalović. Ona piše mužu: "Taj Živko Topalović je zgodan, ali neću da se zaljubim. Nema više onog ko je malo opasan za mene" - kaže Đenićeva, pa nastavlja:
- Kad se vratila s puta, Dimitrije ju je ispratio na parobrod za Zagreb, rekavši: "Zbogom, nikad se više nećemo videti. Biće rat, to vidite... a ja ću poginuti. Znam to sigurno. Tako mi je nešto ledeno oko srca." Tako je i bilo, poginuo je, a ona ga je učinila idealnim likom muškarca u romanu "Hanka".
Dimitrije Tucović nastradao je braneći svoja uverenja i ideale 20. novembra 1914. godine u Kolubarskoj bici na Vrapčem brdu kod Lazarevca. Nakon smrti, njegovi posmrtni ostaci su čak pest puta sahranjivani na raznim lokacijama, a 2016. su preneti u Aleju velikana na Novom groblju.
