Meri Ketrin Smart je imala samo devet godina kada je njena 14 - godišnja sestra oteta, i bila je jedini svedok kako muškarac provaljuje u njihovu kuću i odvodi Elizabet Smart sa nožem na grlu. Elizabetin slučaj postao je velika nacionalna vest u Sjedinjenim Državama, a bilo je potrebno dugih devet meseci da bude pronađena i to zahvaljujući svojoj sestri Meri Ketrin.
Naime nakon što je Elizabet oteta, veliki deo istrage bio je usmeren na njenu devetogodišnju sestru, posebno zato što je rekla da je mislila da prepoznaje glas otmičara.
„Nakon što je moja sestra oteta, bila sam veoma uplašena da zaspim, tata bi morao da uđe i da me ušuška, a dok sam ga čekala, gledala bih knjige ili razmišljala ko je mogao da otme Elizabet.
„Jedne posebne noći, četiri meseca nakon što je Elizabet oteta, listala sam Ginisovu knjigu rekorda.
„Iz nekog slučajnog razloga, u tom trenutku, ime mi je palo na pamet i odmah sam znala ko je bio u mojoj spavaćoj sobi u junu 2002. godine, to je čovek koji je kidnapovao Elizabet.“
Njen otac Ed Smart je rekao: „Lois i ja nismo bili kod kuće to veče i kada smo stigli, Meri Ketrin je rekla: 'Mislim da znam ko je to,' a onda je rekla da je to 'Imanuel'.“
Imanuel je bilo drugo ime propovednika, Brajana koji je ponekad prolazio i upoznao je njihovu majku Lois dok je propovedao u gradu kao beskućnik. Njihova majka mu je dala mu je Edovu vizit kartu i predložila mu da pomogne u radu na kući, ponudu koju je on prihvatio.
Meri Ketrin je čitala Ginisovu knjigu rekorda kada je on radio na kući i ponovno čitanje ove knjige je osvežilo njeno sećanje na njega.
Smart potiče iz mormonske porodice iz Jute, a veliki deo ranog izveštavanja o njenom nestanku usmerio je krivicu na njenu porodicu. Iako se brzo ispostavilo da ovo nije istina, ovo je izazvalo medijsku pomamu, a prstom je uperen u njenog ujaka, Toma Smarta.
Kasnije je drugi osumnjičeni, majstor koji je ranije radio u kući, umro u pritvoru, dok je lokalna policija i dalje verovala da je on glavni osumnjičeni.
Kada je porodica otkrila sestrino otkriće policija je u početku bila skeptična, verujući da je prethodni osumnjičeni, koji je umro u pritvoru, stajao iza otmice, ispostavilo se da je bila u pravu i da je „Imanuel“, poznatiji kao Brajan Dejvid Mičel, bio čovek odgovoran za otmicu.
Porodica je na kraju objavila Brajanovu skicu, što je dovelo do toga da ga je policija pronašla i uhapsila.
Elizabet Smart je bila zarobljena devet meseci, tokom kojih je bila silovana, primorana da pije alkohol dok nije povraćala, konzumira drogu, gleda pornografiju i da se „uda“ za njega na bizarnoj ceremoniji.
Skica je na kraju dovela do toga da su porodice koje su je videle prepoznale Brajana u poseti gradu sa Elizabet i njegovom ženom Vandom, što je na kraju dovelo do toga da Elizabet bude pronađena, a bračni par Mičel uhapđen.
Brajan je dobio doživotnu kaznu zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta. Vanda je osuđena na 15 godina zatvora, ali je puštena na slobodu prevremeno 2018. godine i počela je petogodišnji savezni nadzorni slobodni period. Međutim, uhapšena je 2025. godine zbog kršenja uslovnog otpusta.
24 godine nakon otmice u dokumentarcu o njenom užasnom iskušenju, Elizabet je rekla: „Biće žrtava i preživelih koji će ovo gledati, i nadam se da će shvatiti da nisu sami i da se ne moraju stideti onoga što im se dogodilo.
„I nadam se da će ljudi koji ovo gledaju moći da osete saosećanje i razumevanje za druge porodice koje prolaze kroz ovo.“
