Helena Beriman (47) prvi put je zakoračila na nudističku plažu iz znatiželje i ljubavi prema suprugu, koji je već godinama prakticirao život bez odeće.
Nije ni slutila da će upravo taj korak otvoriti vrata jedne potpuno neočekivane životne promene – posla u kafiću na nudističkoj plaži na jugoistoku Španije, u blizini popularnog naturističkog kampa.
Iskustvo momka sa nudističkog kruzera koji je doživeo skandal veka, nije ni sličan Heleninom iskustvu, ali je interesantna priča za sebe.
– U početku mi je bilo neprijatno. Imala sam osećaj da svi gledaju, upoređuju, komentarišu, ali zapravo je bilo potpuno suprotno. Ljudi na nudističkoj plaži su izuzetno opušteni. Niko ne obraća pažnju na celulit, bore, opušten stomak ili grudi koje više nisu kao u dvadesetima. I upravo zbog toga sam zavolela ovaj svet – priča Helena.
Kako izgleda posao bez odeće
Helena je posao dobila preko prijatelja koji je već radio u kampu, uz jasan uslov: svi zaposleni moraju da poštuju filozofiju mesta – odeća se ne nosi, osim kecelje zbog higijene.
– Obukla sam kecelju, ali ispod nje nisam imala ništa. Trebalo mi je nekoliko dana da se naviknem da nosim tacne bez donjeg veša, ali čim sam shvatila da me niko ne posmatra kao seksualni objekat, prestala sam da razmišljam o svom telu kao o „problematičnom“. Počela sam da ga volim – iskreno priznaje.
Nespretni gosti i diskretnost
Helena ističe da nisu svi gosti svesni granica. – Dešava se da neki muškarci, posebno mlađi ili prvi put posetioci, ne uspeju da kontrolišu uzbuđenje. Vidite ih kako sede sa prekrštenim nogama, skrivaju se peškirom ili se pravdaju da im je vruće. Neki pokušavaju da ignorišu situaciju, ali realno – sve se vidi – smeje se.
Najneprijatniji trenutak, kaže, bio je kada je jedan gost poručio hladan espresso, a dok ga je poslužila, njen pogled je slučajno pao ispod stola:
– Bila sam u šoku jer čovek nije ni pokušao da sakrije šta mu se dešava. Samo sam mirno rekla: „Mogu li vam doneti dodatni peškir?“ Diskretnost je ključ na ovakvim mestima – objašnjava Helena.
Golotinja nije sinonim za razvrat
Helena naglašava da golotinja ne znači automatski seksualnost.
– Ovo nije porno kamp. Ljudi su goli, ali atmosfera je prijateljska, porodična. Često dolaze stariji parovi, ljudi sa decom. Goli ste, ali niko ne flertuje. Ljudi vas gledaju u oči, a ne u telo – kaže ona.
– Mislim da bi svaki čovek barem jednom u životu trebao da iskusi kako je osloboditi se svega – odeće, sramote, očekivanja i pritiska da morate izgledati savršeno da biste bili prihvaćeni.
– Meni je ova plaža promenila život. Naučila me je da moje telo nije neprijatelj, već dom. Da žena može da se oseća lepo i samouvereno i kad je gola – bez šminke, filtera ili grudnjaka. A ako nekome prorade hormoni – pa dobro, i to je ljudski. Samo treba znati kako se ponašati u takvim situacijama – zaključuje Helen, ponosna što pomaže ljudima da prihvate sebe baš onakve kakvi jesu.
